KUD PLOVI OVAJ BROD 6

ili
Ćao Ramazzoti!

 
Jutros je isplovio kapetan Đuzepe.
Dugo smo stajali na pontonu gledajući njegov brod kako u moru nestaje, pridržavajući engleski "kraljevski" par da od mamurluka ne potone kao motika u Temzi.  Estrelja mu je poklonila čuveni kolač, koji će mu biti neophodan jedino ako želi negde na pučini da stvrdne stolicu (ili da se odbrani od ajkule-istom). Holanđanka je u agoniji pobegla odmah na svoju jahtu kako bi potopila suzama palubu, most i deo svog potona (toliko može da rida). Plava gospođa sa psom odala nam je tajnu da mu je napisala ljubavnu pesmu, koju je u flaši spustila odmah u vodu, ne očekujući da će Đuzepeov propeler istog trenutka da je zakači i smrska na parčiće. Izbegavajući staklene projektile koji su poleteli na sve strane, umesto da stihovi ugreju Đuzepeovo srce oni će još dugo posle nas na dnu slanog korita plašiti ribe. Švajcarac mu je poklonio specijalne firmirane japanke sa printom pokojnog psa Terrija, čija njuška pada na mesto pete u plastičnim papučama, izgleda neprirodno iskežena u zanosu teranja.
Cela marina spava i sve je mirno, osim naših silueta koje se sa uzdignutim dlanovima mačkaju u vodi. Kakav čovek je taj Đuzepe! Ko je on!
Đuzepe tvrdi da svaki prosečan Italijan ako ne priča onda mora da proizvodi kakav takav zvuk prateći sve to sa gestovima dlanova, skupljenih šaka, celih ruku a ponekad i čudnim uvijanjem tela. Baš takav je i naš Đuzepe. Crne kratko podšišane kose sa dubokim zaliscima, tipične građe za italijane i Polo majicom sa obavezno uzdignutom kragnom, povećih i ravnih tabana. Obzirom da nije ovladao ni jednim drugim jezikom kao jezikom čuvenih kancona, često se dešavalo da mu omane pa se obrati Maci u ženskom rodu. Što Maca puno nije ni primećivao, jer je u par navrata pokušao i on da komunicira na italijanskom, pa je jednom prilikom skočivši u hladno more italijanu na bosanskom-san marinskom uzvratio "Akva molto 'ladno, Ja frigo ko penis". Sve nas je obožavao i ogovarao, ali vrlo suptilno, tako da se spretno podvukao pod kožu svima, a najviše švajcarcu vlasniku broda sa imenom pokojnog psa Terry. Bili su brod do broda. Đuzepe negde u prelepoj domovini ima isto tako prelepu ženu i dvoje dece (fotografijama sve dokumentovao). Bio je pravi domaćin i mada se nismo (ovajdili) najeli njegove paste (koju je on nazivao a la dente a mi presnom) i napili dovoljno esspreso kafe, uživali smo svaki dan s njim.
Razmenjivanje telefona ili elektronske adrese uvek urodi plodom-da se niko nikad nikom više ne javi, jer nas život uhvati pod svoje, pa žali Bože vizit karti i posečenog Amazona.
Gledajući ga kako nestaje na pučini, slovenka uzdahnu i reče da se nije ni okrenuo, što je nemačkog kapetana Hanca strašno zbunilo, što bi se okrenuo, treba gledati napred ispred pramca, emocije su mu zadnji put na trenutak bile probuđene kada se rušio Berlinski zid.
Slovenački stjuard filipinac mu je na svoj način uputio želje i molitve za duge i mirne vode, u isto vreme gledajući psa Plave žene, tako da smo pomislili da možda od danas i s njim komunicira.
"Aj bona šta se popišali!" uzviknu Maca. "Čim se razdani vodim vas jarani na izlet sa mojom barkom!"
U trenutku iskrsnu novi zadatak i uzlet za novu avanturu.
Neka Bog čuva kraljicu naših nacvrckanih podanika Jelisavete 2, ali neka čuva i Đuzepea ma gde bio!
Ćao Pepe!