Ovih dana moje odjavljivanje sa popularne društvene mreže izazvalo je pravi haos među nekolicinom mojih bližih ili daljnjih prijatelja. Do trenutka kada mi telefon zvoni kao na dan rođendana shvatio sam "šta sam uradio".
Zar je moguće da je facebook svet toliko neophodan u svakodnevnoj komunikaciji.
Na pitanje zašto sam poništio nalog odgovor je vrlo jednostavan bilo koji segment mog privatnog života je i više nego dragocen da bih ga delio sa milionskim auditorijumom. Moje vreme koje provedem samo dok pristupim nalogu, pretvorilo se u cermoniju ispijanja kafe ili vina ispred monitora, postovanje i lajkovanja tuđih ideja-što je u nekolicini slučajeva i bila interesantna avantura. I na kraju facebook je postao sredstvo iskazivanja i projekcijom emocija mojih prijatelja koji u svakom statusu su imali samo jednu namenu da uruše ličnost samih sebe. Pojedini ljudi su "preselili" svoje živote u udobne kamp-facebook-zamke, a knjige, druženja i posete ostavili da prašnjave danima.
Dakle, dragi/a moj/a na tvoje pitanje "kako ćeš sada kada nemam facebook" odgovor je: Pozovi me, iznenadi me-svojim živim pojavljivanjem, poželi da se vidiš samnom.
I na kraju nemojte da pomislite da je ovo peticija protiv virtuelnog druženja, samo nastavite, možda postoji smisao celog sistema za koji sam ja utrošio više vremena nego obično a rezultat je bio samo posmatranje slika, statusa i pojedinih lajkova.
Suviše je lepa jesen da bih sedeo ispred plavih kolumni moćnog facebook-a, suviše je lep zvuk "uživo" poljubaca i razgovora sa mojim dragima.
Vreme je kao voda ne dozvoli da ti iscuri kroz dlanove prebrzo, reče moj otac nekada.
Zar je moguće da je facebook svet toliko neophodan u svakodnevnoj komunikaciji.
Na pitanje zašto sam poništio nalog odgovor je vrlo jednostavan bilo koji segment mog privatnog života je i više nego dragocen da bih ga delio sa milionskim auditorijumom. Moje vreme koje provedem samo dok pristupim nalogu, pretvorilo se u cermoniju ispijanja kafe ili vina ispred monitora, postovanje i lajkovanja tuđih ideja-što je u nekolicini slučajeva i bila interesantna avantura. I na kraju facebook je postao sredstvo iskazivanja i projekcijom emocija mojih prijatelja koji u svakom statusu su imali samo jednu namenu da uruše ličnost samih sebe. Pojedini ljudi su "preselili" svoje živote u udobne kamp-facebook-zamke, a knjige, druženja i posete ostavili da prašnjave danima.
I na kraju nemojte da pomislite da je ovo peticija protiv virtuelnog druženja, samo nastavite, možda postoji smisao celog sistema za koji sam ja utrošio više vremena nego obično a rezultat je bio samo posmatranje slika, statusa i pojedinih lajkova.
Suviše je lepa jesen da bih sedeo ispred plavih kolumni moćnog facebook-a, suviše je lep zvuk "uživo" poljubaca i razgovora sa mojim dragima.
Vreme je kao voda ne dozvoli da ti iscuri kroz dlanove prebrzo, reče moj otac nekada.
