четвртак, 28. август 2014.

KUD PLOVI OVAJ BROD 13?

ili
Non, Je Ne Regrette Rien

Hanc je svoje jutrošnje isplovljavanje morao da odloži i pomeri za drugi dan. Senzori zadnje palube koje podižu velika vrata i otvaraju prostrani bunker u kome su smeštene kabine za (mučenje) posadu, pomoćni čamac i skuter (i tenk), otkazali su poslušnosti i moraju da se zamene. Ovo je pogotovo opasno kada se snažni brod nađe na otvorenom moru, pa voda može da šljusne u potpalublje. Dok ne stigne novi muwengledamsenzorungblajben rezervni  deo iz četvrtog rajha, luftvave će da pričeka svoje isplovljavanje. Umesto "Achtung, achutung" Molom P razlegao se "Allez, nous alons voyager, vitte, vitte!", francuska posada u ponoć (po lokalnom vremenu) najavila je svoj odlazak.
Površine njihovog broda visokog su sjaja, pa da ne bi ostavljali tragove prstiju a u Macinom slučaju tragove orangutanskih stopala, stomaka i dlaka, petit plaisir u stilu Versaja biće održan na kraju pontona s pogledom na obalu preko puta. 
Tri okrugla stola, prekrivena stoljnjacima boje žada, čašama od kristala, hladnim predjelom fois gras comme amuse le bouch, postavljeni su na samu ivicu mola. "Vid bona erotike" rekao je Maca. Svi smo došli obučeni kao za bal, osim Mace koji je došao u dresu. Holanđanka je preko glave stavila svilenkasti zar, Plava gospođa sa psom imala je crne pantalone i sako, a Nanc na zepraoešćenje svih smoking (što je bosanca izazvalo da mu celo veče dobacuje "konobar, konobar-a to si ti švabo, ja opet pobrko).
Lagani vetrić prenosio je taktove  "la vie en rose" u izvođenju Edit Piaf, a nebo je bilo prošarano bojama duge. Domaćini večeri su se nešto kasnije pojavili u belim elegantnim odelima sa mornarskim kapama i po jednom minđušom na klips. Ograničena serija penušavog napitka Udovice Cliquot, otvorena je i nasuta u čaše koji su na dnu imali zlatne jestiv listiće. Plava gospođa sa psom je izjavila "Ljudi moji, pa mi smo mrtvi", na šta je holanđanka kroz zube dodala da će svakako u raju gospođa sa psom po pročanstvu uskoro tamo i biti. Francuzi su nas sve zamolili za par oproštajnih reči, a potom da svi ispijemo penušavac do dna. Izgovarane reči su: da su lepi, vredni (Hanc), lepi, vaspitani (holanđanka), pouzdani (švajcarac), lepi, kraljevski primerci (englezi), zabavni (Plava gospođa sa psom), lepi, lepi, lepi. Maca osta za kraj, pa uze čašu i zamoli za pažnju: "Dragi homosi, vi bolan što ne znam šta ste ba, bili ste ovih meseca dana naši a mi vaši. Sve ovo je ljepo što ste za nas raju pripremli, da budem kulturniji pravi pederaj. Živjeli, jebo vas ja".
Kazaljke sam što se nisu poklopile.
Nakon ni malo ni previše francuskog dvorskig sjaja, društvo ih je do same palube ispratilo. Hanc je jednom rukom uneo stolove, švajcarac im je uručio Terry suvenire, vreme je da se i poslednji konopac odveže i oslobodi naše francuze. Maca je zapevao stihove pesme ne klepeći nanulama, i dobacio im otkačeni kanap. Aurevoir! 
Francuski brod otplovio je, ostavljajući za sobom mirisni maestral (koji će ako budemo imali sreće zaplahnuti i našu govnjivu i napaćenu marinu) za romantični Marsej, gde će sačekati svog vlasnika da se ukrca sa bezbroj (oblika i veličina) Louis Viton kofera.
Ako jednog dana osetite snažno pokretanje feromona, a zatim u blizini dva francuza odevena po od haute couture, znajte Patrick i Pascal su uplovili.
Dok su elegantno svojom jahtom uljano more sekli, Maca je dodao:
"Kao francuski špijuni na štiklama su isplovili".

KUD PLOVI OVAJ BROD 14?



Ja se naravno sa Mola P, kao svaki pošten Srbin za Beograd vraćam svojim olupanim autom za koji i dalje plaćam kredit. Na svakoj granici carinici me pregledaju iznad i ispod kao da u gepeku švercujem (Macin) kalašnjikov. U Beogradu, u ulici gde zadnjih deset godina stanujem mesto za parking od moćnih nabildovanih tatinih klinaca ne pronalazim, pa se štekujem kod Zavoda za vremenske nepogode (koji je pod stačajem i naravno čeka se neki pošteni javni konkurs po nepartijskoj liniji za novog direktora) jer tu mesto uvek uglavim.
Otključavam stan, tanušni sunčev zrak pada mi na parket (pozdrav sa mora). Vadim sliku pokojnog psa Terija i stavljam na policu sa nakeženom familijom sa nekog ispraćaja ili svadbe, u džepu napipavam nemački otvarač (što švaba napravi, to jedino rus može da rastavi-izvor Maca). Pripremam espresso sa svoje Gorenje mašine za kafu i hvatam misli...

Kroz nekoliko godina slovenački par se razveo. On je brakorazvodnom parnicom dobio brod, a ona se preudala za stjuarda filipinca i usvojila svu njegovu decu (i tim činom znatno podigla natalitet svoje zemlje). Nekoliko meseci kasnije obezbedila je celoj njegovoj porodici posetu u Ljubljani (i Mariboru), a oni su već treći dan, moleći se Bogu zemlje, vatre i vode, poželeli da se vrate svojoj kući i ne legnu u krevet depresivni pre devet. Plava gospođa sa gologuzim psom vrlo brzo nakon našeg letovanja je zaorala nebeske svodove, pa je kompletno bogatsvo ostavila svom psu. Po njegovom nahođenju novac će se raspoređivati a po potrebama trošiti i po mogućnosti na uzgajanje nove vste Golokožog Meksičkog psa sa presađenim umetkom avganistanskog hrta. Vlasnik jahte sa imenom pokojnog psa prodao je brod Terry, kupio novog psa i kuću u Cirihu. Engleski bračni par, napokon se Undergroundom uz propusnice uštekao na prijem Elizabete 2, ali samo kao posluga. Đuzepe je dobio još jednog sina, pa danas plovi morima uz pomoć svojih naslednika. Njegova žena je i dalje lepotica kao voditeljka sa RAI una ili raspevanog Sanrema. Francuzi su se povezali sa Macinim sugrađaninom Andrejom, poznatim hermafrodit manekenom koji je u međuvremenu promenio pol. Danas uspešno rade kao dekorateri svečanosti poput venčanja ili pričesti, osunčani poslednjom tehnologijom krema za potamljivanje i prženja dlaka. Estrelja se nakon neuspešnog pokušaja bogate udaje za Isaka Jevreja  preselila u Rusiju i otvorila agenciju "El toro" za poslovnu pratnju. I dalje je u kontaktu sa Babom Macom, koji svaki put dobija popust kada "poslom" skokne u Moskvu. Bosanac Maca preregistrovao je svoj biznis u Albaniju, sa ispostavom za Irak, Iran i Ukrajinu. Hanc se nakon povratka za domovinu oženio sestričnom poznate nemačke pevačice Nene, čiji se roditelji i šira familija izdržavaju od predprodaje tetkinog izanđanog hita Nojn und ahcih luft balon. Svake godine sa ženom volontira na oktober festu u tradicionalnoj nošnji. Holanđanka je na oba oka nekoliko puta operisala kataraktu. Tako iseciranim očima haškom presudom su zabranjene suze, pa ih povremeno orosi veštačkom patnjom ili jednostvano rokne u sebe prekomerenu dozu tableta za sreću.
A ja?, ja prihvatam ponudu da objavim ovaj "(ne) putopis" (tako mi šerpasa) već roman ili knjigu. Od izdavača umesto honorara očekujem da na Dunavu ili Savi okupi celu ekipu čuvenog Mola P. Da zaplovimo opet vodama ljubavi na pučini sna, jer niko ne zna šta more sprema. 
Reče moj pokojni otac nekada davno: "Ti od pisanja nećeš umreti ali od gladi hoćeš, te se vataj knjige i škole a sada kakvog valjanog posla!"
Alarm podešen na novo jutro i realnost. Tonem u san i otvaram vrata nebeskog raja.

Kakvo leto.

KUD PLOVI OVAJ BROD 12?

ili
"Eins, zwei, Polizei"

Jednom prilikom, betonskim Molom P začuo se tanušni, dečiji piskavi glasić "Masaž, masaž!" Niska,,osunčana, azijatkinja (Joko Ono) s kratkom podšišanom (Lokica) frizurom i malim kartonskim panoom-slikom akupunkturnih tačaka na stopalima, nudila je stanovnicima svojih jahti specijalne usluge, terapiju prstima (i čupanja koncem obrva).
Ne bi je ni primetili, da slovenka nije uzviknula "Narod poglednite kaj je ovo!", a Maca odgovorio "Filipinac bona, stigla ti mater!"
Svi smo se odmah oko nje sjatili i ne bi li dobili više informacija o tretmanima koje nudi.
Slovenački stjuard Rio, spusti se sa broda i upusti u konverzaciju sa pridošlicom koja je na njihovom jeziku zvučala otprilike ovako: A, O, Nja Nja, A, Uuuuu, Nja.
Okrenuvši se ka nama saopšti "cene su fixne, nema cenkanja". Slovenački par je odmah ispario (a engleski pijan i dalje isparavao), dok smo mi ostali angažovano zainteresovano žmirkali.
Estrelja je prva unajmila serviserku za tradicionalno čupanje obrva.
"Aj matere ti, da i tebe naprave na žensko", dobacio je Maca cereći se, na bosanskom-maternjem. Tretman je potrajao, a mi smo poslušno ostali na pontonu čekajući čudo. Laganim korakom pa skokom košute, malena kosooka devojka iskoči sa broda, a zatim na palubu kroči španjolka. Estrelja je izašla sva izbečena (izobličena), sa crvenilom oko nasmejanih obrva (uvek sam srećna) i reče bolno, "Praviću se da se ništa nije desilo, a čelo ne osećam, kako izgledam?" Kaže Maca "ajd docrtaj, sve te je napravila na čelo!" Čak se i holanđanka nasmejala tužno (a zatim ubrizgala morfijum u butinu).
Sledeći??? Masaž, masaž?...mi se svi nesigurno gurkamo i pravimo ludi, a bosanac se odvaži, "Ajd mala vodi te Tarzan na zevk." I izgubiše se isceliteljka i bosanac u grdosiji njegovog broda. Mi grupno, diskretno, pozicionirani do Macinog broda, čekamo, šta god u tom trenutku treba da se desi. Izlazi masažerka nasmejana, s torbicom i relaksacionim uljima, opet spretno, hop, priključi se našoj grupi. Diže reklamu i prozbori, "Masaž, masaž?". Pusti sestro masaž, nigde bosanca, mi zabrinuti.
Nakon par minuta izlazi Maca četvoronoške i zausti, "joj bolan nadljudske ženske snage, na samrti čoveče, kad je Pokemon uhvatio leđa, a dlake od nazad,, ko ragu da sedla! A vrat, bolan levo desno, gore dole, nisam dobro!" A mi, svako na svoju stranu.
Jedino Hanc stoji i gleda u nju, pa je pokretom očiju deportuje na svoj brod. Prođe sat, dva, pa tri. Izlazi gošća nesigurno sa nemačkog broda kao bambi, sva zadihana a crvena u licu. Napusti naš mol, gejša hodom gekajući se kao pijani brod, što je brže htela, a mogla. Nakon nekog vremena pojavi se i do pojasa razgolićeni Hanc s cigaretom u ustima, a nama bi neprijatno (sem Estrelje koja nije mogla da zatvori oči), pa se stidljivo raziđosmo i povukosmo na svoje brodove, praveći se da ništa nismo videli...
Nešto kasnije, te večeri, na Molu P. pojaviše se i četiri mlade gospođice, odevene u šorceve, golih stomaka i krpica koje su pokrivale samo grudi.
Izlomljeni Maca dobaci, "Helov bona mačkice, imal raje dole štogod?... ošmo foto (pa pokaže kao klik).", a Macina mladolika žena odgovori, "vuci se natrag u kabine, da te ja ne bi za leđa kli, kli životnjo..."..."i gasi svjetlo".

Nekoliko nedelja posle na Molu P. pojavio se s kolicima lokalni prodavac sira.
U ponudi je imao četiri proizvoda: feta, rikota i još dva s nečim, tri puta skuplja od bilo kojih u lokalnom marketu marine gde su cene po prilično visoke od standardnih.
Sve oči bile su uperene na brod nemca kada se prodavac mlečnih proizvoda izgegao s njega.
" Aj šta vi znate, Hanco se masira po nemački!", reče poliglot Mačkoni!




 

KUD PLOVI OVAJ BROD 11?

ili
Ljubezen je v meni, in harmonijo z okoljem-Calgon!

Za svoj sutrašnji odlazak iz naše marine i povratak u zemlju dosadnog provoda, prostranog mora (u centimetrima) i nacionalnog ponosa muškatli, naši susedi slovenci na njima svojstven način priredili su oproštaj stanarima Mola P. i sve nas pozvali.
Ovom događaju je prethodila prava drama, od jutros je nestao pas Plave gospođe, a nakon tri sata neuspelog pretraživanja okoline (Maca je rekao, onako šugavog ni morski pas ga ne bi!), dojurio je sa mrtvim pacovom u čeljustima, ponosno utrčavajući na brod pravo pred noge vlasnice s lešinom. Tako već svedoci svakojakih proročanstva, filipinac Rio je morao zapaljenom travuljagom ceo brod da okadi i zle lovce na duše protera, a Plavu gospođu ružnih snova liši.
Slovenački par nas je dočekao kao na seansi. Odeveni u bele tunike sa (hirurško) zelenim pantalonama, pozdravljali su nas rečima "U zdravom telu, zdrav duh", dok je u pozadini sa zvučnika probijao medijativni čuveni slovenčki hit "Na planincah luštno biti".
Ovo će biti veče posvećeno homeopatiji, promociji privatnog biznisa naših domaćina, i proizvoda za oralnu upotrebu (zakonski testiranih na filipincu Riu), industrije u razvoju i sigurnim tržištem u Americi (Aljaska).
Dame in gospoda, dobro veče i dobro došli s ljubov (engleski par se osećao napokon shvaćenim). Za početak ćemo se svi na gornjoj palubi malo opustiti. Posedali smo u krugu na udobne strunjačice i čekali nova uputstva. Slovenka progovori, tihim svilenkastim glasićem "Zatvorite oči i udahnite duboko (francuzi su se toliko naparfemisali da samo što se nismo podavili), pružite ruke jedni drugima, spojimo se u lanac i ponavljajte samnom, ljubaaaaavvvv." Mi svi "ljubav", a Maca da napravi štos: "Triglav". "Pokušajmo ponovo, nismo svi povezani", reče slovenka glasom za hot line. Ljubav. Ljubaav. Ljubav je u meni i sklad sa okolinom (izvor-Lukateli).
U toj dubokoj transcedentalnoj smaračini prekinulo nas je testerisanje Mace, koji je zaspao. "I to se dešava, organizmu treba sebe prepustiti" reče slovenka majčinski nasmejano, a slovenac očinski potvrđujući (nadajući se da se Maca neće buditi i ostatak seanse dobacivati), i oboje naprave čudan pokret spojenim rukama i izgovoriše "Juhe, juhe".
Tako pročišćeni, i bezgrešni, spustićemo se na donji nivo prostarnog Hare Krišna broda i poslušati par preporuka o homeopatskim lekovima u domaćoj proizvodnji naših domaćina (koji donose radost, zdravlje, donose sigurno i bolje sutra).
Tableta broj 1. elaborira slovenka, obezbeđuje organizmu kompletnu dnevnu dozu vitamina i minerala, zaštitu od telefonskih i wi-fi zračenja, a utiče i na regulisanje pritiska i poboljšanja kvaliteta kože. Poručite je odmah i ne očekajte rak pankreasa sutra.
Tableta broj 2. osećaj umora, znakova depresije i emotivne prezasićenosti, imate nesanicu ili se budite znojavi tokom noći, ovaj čudotvorni lek u roku od 30 minuta dovešće vaš nervni sistem u ravnotežu i vinuti u prostranstvo kosmičkog osećaja zadovoljstva i lagodnosti.
Tablete su dostupne kao ne legalne u Evropskoj uniji, osim u Holandiji i Sloveniji.
Tableta broj 3. naduveni ste, prdite ili patite od kiseline, ovaj potpuno novi patentiran lek na tržištu, sa ili bez ekstrata dlake orangutana rešiće vaše abdomenalne krize. Jedino što postoji mala mogućnost nus pojava, pa se pacijentu na početku terapije jave crvenilo, svrab, ojedi a u težim slučajevima i hemoroidi.
Tableta broj 4. (kratka pauza), pita nas slovenka "šta mislite, koliko imam godina?" Francuzi se napućiše pa uvlakački tresnu "33?", "Hvala, daju mi i manje, ali..." odgovori slovenka, i nastavi "pedeset i osam!" A mi u čudu, francuzi zapljeskaše dlanovima, kao da je izvela Ariju večnog života.
"Gospodo, ovo je tableta Vaše mladosti! Podignite svoju glavu visoko, i recite svetu i sebi! Danas je dan kada neću više da starim. Neka grudi budu uvek na gore, neka brazilska zadnjica ostavi bez daha sve, neka se koža ispod ruke sasuši, neka Vam lice bude onakvo kakvog ste ga oduvek želeli! Od danas je mladost dostupna svima! Danas je dan kada počinje vaš život!"
Završila je slovenka kao Kleopatra koja je pokorila Egipat. Ostali smo kao ribe na suvom otvorenih čeljusti, čekajući da nam eliksir dotakne nepce. "Za ovo zadovoljstvo moraćete izdvojiti 10.000 evra, proizvođač zadržava prava usled nepridržavanja uputstva ili ne delovanja leka. Kupite dve tablete i dobićete na poklon baštensko crevo i prskalicu sa tri brzine.
I tableta broja 5. za večeras (mada ih u katalogu koji smo dobili ima do trocifrenog broja), specijalno za vas dragi prijatelji i samo večeras, kompletan obrok, doručak, ručak, večera. Umorni ste od prljavih sudova, masnih plehova i šerpi? Recite Dosta! Za vašu porodicu i vas jedna pilula dnevno i ceo dan ste siti. Tablete su dostupne za pojedinačnu upotrebu ili family pack. Tablete su već lansirana na debelo američko tržište.
Dobar tek!
Slovenka skoro da zaboravi, tableta broj 65. je Pet tablet-all in one. Mislili smo i na Vaše kućne ljubimce, za njihov jači imunitet, sigurna zaštita od buva i krpelja, i na kraju ipak Vaš kućni ljubimac- to ste Vi, i oni imaju prava da budu zdravi i srećni.
Sve proizvode možete on line poručiti, ili zašto čekati, sada ovde na licu mestu uz popust od pedeset posto uz kompletna uputstva i savete u originalnom pakovanju dobiti. Sve kartice se primaju sem Juba card, uz mogućnost Dinersa na tri rate.
Francuzi su odmah provukli plastične VIP GOLD kartice po dva puta za tablete večnog života, holanđanka za dosezanje najviših Ejmi Vajhaus fantazija, Plava gospođa sa psom za pet homeopaty, Hanc je kupio steroide pod nazivom "Stalone" (za Rusko tržište ista tableta zove se Putin) itd.
Veče se naravno emotivno završilo, uz mirnoću i visinu tonova glasova kakve Mol P. (takozvani p-mol) nikada do sada nije zabeležio.
Slovenac nas je pred odlazak pozvao i ponovo u krug okupio.
"Zagrlimo se zajedno dragi prijatelji i recimo glasno, Ja sam zemlja i zemlja smo Mi!"
"Slovenac bolan ti si ista budala i kad si pijan i kad si drogiran!" ispusti Maca.
Te noći naduvenim Molom P. odjekivali su vodokotlići ispirajući čudne sadržine naših stomaka Jivši Gande-Ašvgande, praćen očajničkim zavijanjem gologuzog psa (usled kontra indikacije) braneći se od krpelja, ojeda i muva.
Jutrom slovenci sa filipincem su isplovili.
...na planincah luštno je!


 

KUD PLOVI OVAJ BROD 10?

ili
Cac, Cacib ili par nedelja ranije

U jeku sezone, radoznali turisti socijalnih, privatnih smeštaja i hotela C kategorije (izvor-čuveni kamp Buljarica) u okolini naše marine, zalutaju na Mol P. Promenade dosadnih prolaznika koji odmeravaju svaki brod, zaviruju ispod, u propelere i dugi razgovori traju satima. Ponekad se fotografišu ili kamerom snimaju pored omiljenih, onih koje bi bar na jedan dan poželeli. Svaki brod je druga država i politika svakog je drugačija (nešto slično kao u Srbiji). Kapetan broda ima prava da vam izda vizu, obezbedi državljanstvo, venča ili ne daj Bože da Vas sahrani. Naravno ovo se praktikuje na većoj dubini od ove trenutne naše u kojoj mi pokorne sluge svojih plovila kao rasni psi na izložbi trepćemo ispred kinološke povorke.
Slovenka se uvek, sa naočarima Džeki Kenedi, namesti kao rađanje Venere slikara Botičeli (nisam siguran u tačnost podatka). Jednom prilikom tih masovki, Estrelja je neočešljana provirila na prozor svoje jahte, a jedno dete roditelja upitalo, šta je ovo? Stavljajući ruku preko očiju deteta otac je odgovorio: to je sine Godzila, ali zapravo ne postoji! Engleski par jednom prilikom je izmislio da slutira na svojoj palubi i smeškom uz naklon pozdravlja prolaznike (što je oteralo i ono malo potencijalnih interesenata za njihov ploveći Bakingen).
Taj stalni pritisak izloženosti javnosti i borbi skrivanja privatnosti (slovenka je diskretno uradila editorijal za Hello magazin "Moja porodica bez tajni"), zahteva svakodnevno umivanje, šminkanje, poliranje brodica (naša je prvi i poslednji put oprana po porinuću u nekoj međunarodnoj vodi), ali i veliku estetsku odgovornost samih predstavnika pomenutih barki.
Depiliranje, feniranje, farbanje, ugradnja, nadogradnja, pedikir, manikir, skupa garderoba, sve to ide kao prateća oprema luksuznog života na visokoj nozi. Nisu svi brodovi opremljein kao francuski (švedska sauna, finska sauna, gay sauna), pa su kućne radinosti (ovde paraj tamo krpi) tajno, ipak ovde prisutne. I ovde se čuvena srpska misao o spasenju i slozi pokazala tačnom. Na trenutak, da se politički ponovo posvetim bratiji, i ovog puta srbi su osmislili nešto što ceo svet koristi a nas ubi, pa dok se stabilne evropske nacije drže međusobno ko pijan plota (a i unutar svake provincije zasebno), čineći te koncentrične lance čvrstim uz pomoć poštapalice "use i u svoje kljuse", mi u našoj zemlji s dva najpoznatija "kulturna" događaja (Exit i Guča) samo gledamo da komšiji krava crkne. U tom neprevaziđenom posmatranju tuđih života, naš sopstevni nam izmakne. Tako matori (prosečna starost u Srbiji 150) a ponosni, umorni od čekanja penzije, zapitamo se gde smo, kad su svi oko nas već zadnjih dvadeset godina negde.
Možemo o ovom još na široko, ali iz bojazni da ne emigriram odmah (a probleme ostavim porodici u Srbiji), vratimo se mi našoj složnoj marini.
Plava gospođa sa psom imala je probleme sa zatvaranjem biserne ogrlice oko vrata, pa je uvek neko doskočio, osim Mace koji je s Paganinijevskim prstima dobro nije jednom udavio. Đuzepe je švajcarcu s brodom pokojnog psa, uvek dlake na vratu trimovao. Holanđanka je od Hanca tražila usluge, za koje je bila potrebna čista snaga bez upotrebe logike i mozga. Naša španska junakinja (koja trenutno s mitraljezom u ruci brani svadbarski kolač u pojasu Gazi), Estrelja, često je tražila pomoć pri depilaciji, pri čemu su joj sestrinski pomagali francuzi, a marinom pri odlepljivanju lepljivih traka s njenih nogu uvek se čuo jauk praćen zvukom kao da se stablo ruši. Za neke komplikovanije situacije, morali smo Putem srama da hodočasnimo put marine, pa sela, gde smo za estetske transformacije utočište pronalazili.
Jednog jutra upravo tim putem Estrelja i Đuzepe su se uputili. Zakazali su manikir i pedikir (a Estrelja i potkivanje nogu). Ima dva salona koja pružaju ove usluge, sertifikati u oba govore da je osoblje vrhunski profesionalno (obrazovani on line kursom). U prvom, ulazi Estrelja, dok Đuzepe ispred čeka, i kaže devojci za prijemnim pultom, Dobar dan. Ova i ne podižuću glavu pita: "pedikir ili manikir? Oba? Puta dva? Ok. Sutra u dva." Šta sutra u dva? urla Estrelja! "Nisi ni glavu kobilo nevaspitana podigla da me vidiš (ili njene kandže i koliko je tu posla), već si se kao da sam pas prema meni ponela. Možda bih ti i platila pedeset eura, za šta u Španiji mogu pet puta da uradim isto i dobijem solarijum gratis!"
Izašla je besna i rekla Đuzepeu, ako želi on može tu, ali ona ne, pa i da je jedini.
U sledećem salonu, prepunom žena, neviđena gužva. Sve pričaju, smeju se zaglibljenih nogu u lavore. Ulazi naša španjolka, a devojka sa drugog prijemnog pulta nasmejana diže glavu i upita: "Ti si sigurno Estrelja?!"
Sve žene utihnuše i okrenuše glavu ka Estrelji, odmeravajući je redgenski od gore do dole.
Estrelja se podboči (poza čajnik) u struku s rukom, a drugom uzdignutom s kažiprstom obrati svima: "Znam da sam nova u gradu, kontrolišite se!" a zatim devojci sa pulta: " I da, ja sam Estrelja!" Sve žene joj se u divljenju nasmejaše a devojka još doda "za tebe gratis, a za njega dvadeset evra!" pokazujući na Đuzepea.
Estrelja je po završetku na nokte, izlomljene stalnim ribanjem palube i mučkim poliranjem mesinga i prozora, nakvašenim slanom vodom, stavila cirkone, oslikale male cvetove (posle prvog je upitala kozmetičarku koji je to cvet, a ova odgovorila da zavisi iz kog ugla se gleda, može da bude i cvet i zec), a na nokte do malih prstiju stavila mali metalni pirsing (alka provučena kroz nokat).
Na Mol P. se prezadovoljna raširenih dlanova i na petam vratila. Promenada može da počne. Večeras će naročito pokazivati svoje šake, neka se blic isključi da ne ošteti ovo umetničko delo a aparati propisno zumiraju.
Nešto kasnije, do svog broda se doteturao i italijan Đuzepe. Na Putu srama osetio je svaki zarez betonskog pontona. Obzirom da se kozmetičarka koja mu je servisirala stopala zapričala s Estreljom, operacionim oštrim nožićem, sastrugala mu je pete kao parmezan.
Za korak udoban i lak, Đuzepe je morao u vunenim čarapama (na +40) da pričeka.
Maca je dodao: "malo te bona prepičila, neš morati opet."


 

KUD PLOVI OVAJ BROD 9?

ili
"Don't Cry for Me Argentina"



Neispavani od nevremena koje je zapljusnulo celu marinu, i topova gromova koji su celu noć oparali nebo (holanđanka je rekla da joj se usled jednog udara učinilo kao da je "grom ubio"), jutro je opizdilo svom snagom svojih zraka, pa smo se svi izmigoljili iz vodenih kamp prikolica i odmah primetili da su emigranti isplovili. Kao gusari, usred olujnog mora negde na pučini nestali.
Plava gospođa sa psom kikotala se duž pontona vukući nogu u gipsu (koju smo svi ispotpisivali) i ismejavajući predskazanje filipinca Ria, praveći se da je zombi (kao igrač iz spota Thriler već zombiranog Majkla Džeksona-sem rukavice i belih čarapa koji su preparirani). Ovaj naročito živahni performans u duhu Marine Abramović prekinula je španjolka Estrelja, istrčavši raširenih ruku (kao Evita Peron iz poslednjeg pokušaja krš filma da oživi slavnu heroinu) na svoju terasu zadnje palube obrativši se licima nacije Mola P.
Proročanstvo! Proročanstvo se obistinilo!
Tog trenutka Plava gospođa sa psom se okliznula, nabila pošteno lumbalni deo i iščašila zglob na levoj ruci.
Kao opareni smo do španjolke dotrčali. Estrelja je napravila malu glumačku pauzu (duboko dišući), čekajući da se dugonogi francuzi u cipelama s platformama graciozno dovuku, i engleski par nešto sporije. "Britanci pre će bolan kiša no vas dva jarana, ajd ba" viknuo im je Maca.
Preko međunardnog sajta za upoznavanje i traženja odgovarujućih podudarnih partnera (da se ne lažemo facebook-a), po kome se poklapaju horoskopski znaci, materijalne sposobnosti, visina i dužina i boja očiju budućih parova, plus bonus slike s letovanja, španska lepotica je dobila ponudu za brak! Ni manje ni više od bogatog Jevreja. Izgovarajući svako na svom jeziku Jervejin (Jews), Maca je pogrešno razumeo ovaj homonim kao Juice (Đus), pa je zbunjen filipinca upitao kako se udaje za Đus kad je to voćka! Hanc je u šakama stegnuo par put gumeni trenažer, ne bi li se opustio.
Bogati mladoženja pozvao je Estrelju u Izrael (granični prelaz kod pojasa Gaze), da se spakuje, kupi avionsku kartu i dođe. Sve troškove će refundirati čim sleti. Im nin alu! Nema čekanja za španjolku, to je to, shvatila je nakon par (chat) poruka da je On (Jicak-Frank-nešto s kapicom na ćeli) pravi. Večeras će se spakovati, govna i slanu vodu iz tankova u marinu ispustiti (u pitanju je marina s plavom zastavom i slikom delfina), ključ od jahte u koverti na portirnici kapetinije ostaviti na ime vlasnika broda, sa pismenom porukom neopozive ostavke (uz telefon treće sestre posle nje-ako zatreba, da biznis ipak ostane u porodici). Posle ponoći taxi će je na lokalni aerodrom izvesti, i Šalom! I Low-cost! Pravac u zemlju Ofra Haze.
Moli da joj se odmah pomogne oko izbora stajlinga, na šta su se francuzi samo pogledali i pokorno u Estreljine odaje s garderobom nestali.
Amigosi, ovo je naše veče, da se ispraćaj za nevestu napravi!
Za vreme koje je curilo kao kroz peščanik, Estrelja je skrpila večeru- buritose s lukom ( i samo s tim kada se setim), otvorila par vina mešajući ih zajedno u bokal za sangriju i riohu (rioja) a pre sve toga priredila nam mali oproštajni plezir Flamenko večeri.
Svi smo posedali na ponton ispred Estreljinog broda u frotirne jastuke, natrpali papirnate tanjire specijalitetom večeri, i čekali da se Karmen pojavi... Prvi su izašli francuzi, malo nešto kenjali a zatim se podelili; Patrik će da pusti muziku, a Pascal da da znak kada da se diva (El Divo) na scenu pojavi.
Niskom, zategnutom, punđom kojom je ukroćena crna divlja vlas španske krvi, iscrtnaih očiju tamnom olovkom i senkama noći, crvenih krv karmin masnih usta, u crnoj haljini na bele tufne (kombinacija: gore kupaći iz jednog dela i dole: haljina-slučajno se podudarili), sa crvenim pupoljkom, na kraju u ruci (kompletan make up je zadržan za odlazak u verenički zagrljaj), pred nama je zaplesala temperamentnu varijaciju El Bruja španske noći. Pri prvom udaru štikle, krenuli su taktovi pevačice s glasom stogodišnjeg pušača Morave ili Drine iz neke Gipsy Kings zabiti.
Potpuno (neočekivani) izobličen izraz Estreljinog lica u patnji (imamo svi utisak da nas gleda pravo u oči, beči se i kezi-pa spuštamo pogled), zanosu, slobodi nekontrolisanih ruku, najviše je smetao gologuzom psu Plave gospođe, te je već posle druge strofe zavijanja "Tu solos Bandidos" zapenio i krenuo da kidiše i laje na našu igračicu. Koreografija je imala uspone i padove, snažnih uvijanja ekstremiteta i glumačke mimike, podsećajući na virtoznost režijskih rešenja velikana srpske koreografije Lidije (Velike) Pilipenko. Nakon par ućutkivanja nervoznog psa, Mercedes je i sama odustala od izvedbe igre do kraja, objašnjavajući da je već dovoljno nabila zglobove izvajanih kravljih članaka a do samog kraja je i onako sve isto.
Uplakanim pogledom (od buritosa koji su nam pročistili bronhije za narednih deset sezona sa gripom) pozdravili smo našu nevestu aplauzom i povicima Ole (Maca je naročito insistirao na tome).
Nakon obilne koncentracije vazduha ispunjenim varenjem luka iz naših utroba, Plava gospođa sa psom je izjavila da tek večeras vidi koliko je Estrelja lepa. Što je našoj udavači dalo povoda da izmisli dve nove priče (kako bi ostala i dalje Zvezda-Estrelja večeri); prvi da joj je izraslina na obrazu (mladež s dlakama koji ne sme da brije) sestra bliznakinja koja se nikad nije razvila (ili rodila) te ona tako jadnica jedinica (sa još pet sestara negde u Kataloniji) nikada nije sama s prirodnim pirsingom (anomalijom) na licu. Druga je još ekskluzivnija, naime jednom prilikom dok se šetala prašnjavom ulicom Madrida, kao u filmu Mal education, primetio ju je niko drugi nego lično Pikaso, na šta je Maca dodao kako u Bihaću ima Picasso (sa dva s) disko klub. Zaslepljen njenom divljom lepotom (žene s bradom, sestrom bliznakinjom Končite Vurst) odmah je poželeo da sačini portret, i ako se u proračunu smrti slavnog slikara i rođenja njegove muza desio jedan disbalansni plus-minus od deceniju i pol.
Već mamurni od dodatnih isparenja slatkog vina, pomogli smo da se fiesta završi a naša Estrelja za medeni odlazak pripremi (jedino je holanđanka ostala iznad velikog ovala s buritosima ne bi li isplakala još koju).
Možda nikada nećemo saznati ko se krija iza lica Mona Lize, ali ćemo jednog dana možda otkriti zagubljeni portret Estrelje čuvenog slikara Pikasa (i sestru bliznakinju u labaratoriji za beningne mladeže).
Duboko u noći nebom iznad Mola P. je ponovo proparao jak zvuk, ovog puta motora aviona easy travel kompanije Hebreh-free-fly, spuštajući je negde istočno od nas na zid plača i ludi kamen Riovog proročanstva.
Viva Estrelja!


недеља, 24. август 2014.

KUD PLOVI OVAJ BROD 8?

 ili
Put kojim se ređe ide

Kapetanija naše marine nalazi se u centru zrakasto povezanih pontona (nešto nalik ostrvskoj palmi u bogatoj arapskoj zemlji-izvor Discovery), od kojih je jedino Mol P dodat na jednu od tih grana. Kao da je otkinut, pa privezan, tako put sa bilo koje brodice našeg pontona do kapetanije traje isrcpljujuće dugo. Najnesnosnije je kada raspali standardnih 45' a moraš tim putem preći do jedinog marketa u marini. Ovu rutu prozvali smo "Put srama" (Walk of shame) iz dva razloga: sramota je što toliko bogati ljudi moraju da pešače-zašto jednostavno ne lebde, i drugi, toliko su bogati da je to stvarno sramota. Svakim odlaskom po lokalnu (netačnu) vremensku prognozu, pijaću vodu (samo slovenački brod reciklira morsku) ili nešto treće, isposnički hodočasnimo put Međugorja imajući uvek iskustva fatamorgana i priviđenja: Gospe sa Hristom; Gospe bez Hrista; Gospe s mužem; Psa Terrija ili jednostavnu igru kaleidoskopskih svetlucavih tačkica.
Estrelja je pre neki dan hodočasni Put srama prepešačila za malo na kolenima (kao Paulo Koeljo), jer je na noge natakla plastične papuče koje je kao bonus poklon dobila u nekim ženskim novinama. Posle je zaključila, "ma da sam i ukrala ovoliko ne bih ispaštala."
Lokalna meterološka stanica u kapetaniji naše marine najavila je za večeras promenu vremena, snažni vetar praćen kišom. Sličnu informaciju dobila je i slovenka od svog homeopatskog udruženja sa sedištem na Križankama, pa je od jutros radila samo vežbe za disanje (što je Macu preko puta pontona strašno napalilo). Pas plave gospođe celu jutro vuče guzicu po betonskom molu, dok posade naših komšija uvezuju (duplo) svoje jedrilice i jahte u slučaju nepogode. Jedino su francuzi imali malih problema, zbog nanizanih brojanica oko vratova (belih koje daju odličan kontrast kada nemaju majice) stalno ih mešaju s kanapima broda i povlače svoje vratove (u kandže giljotine-sprave koju su civilizacijski najvise usavrsili).
Vremensku nepogodu pratiće prekid struje u celoj marini!
Maca ima agregat pa možemo svi kod njega, ali Plava gospođa sa psom insistira da se okupimo uz fenjere i sveće kod nje. Holanđanka je rekla da na tom brodu možemo jedino da prizivamo duhove, posle čega nas je pogled Filipinca (praćen vetrom) ponovo presekao. Slovenački par je predložio da možemo odlično da se provedemo ako budemo zamislili želju i otvarali pasians! Dok jedan igra ovaj drugi zamišlja želju (a ostali se smaraju). Udarom slabašnijeg groma, slovenački stjuard filipinac Rio, okrene se prema nama (kao u najavnoj špici Bolivudskog filma) i reče (potvrdujući sumnju da ima natprirodne moći) "mogu da Vam uradim natalnu kartu i pogledam šta vas čeka u budućnosti!" Estrelja i večerašnja domaćica Plava gospođa sa psom su ga bukvalno unele u brod. U mraku, samo licem osvetljeni, čuo se glas filipinca kako prikuplja astrološke podatke svojih žrtvi. Prva željna budućnosti bila je španjolka Estrelja. Tranzicija škorpije u blizanca u odnosu na konja koji prelazi u transcedent kravu, polukružno ka...šta je bilo sa majkom? Kaže Estrelja da je po rođenju napustila. Mi u čudu-On stvarno vidi! Pita Maca jel živa ili mrtva? Filipinac pogleda strogo u bosanca i ovaj zaćuta. Dalje vidi to i to, da ne ide tu i tu... vidi mušku figuru ispred zida, sa šeširom i loknama. Pita Estrelja jel bogat? Kaže filipinac-ima zlatan zub. To je on! Uzviknu španjolka. I kraj, ništa više ne vidi. Sledeća je Plava gospođa sa psom. Sedma kuća u tranziciji sa... Neptun retrogradan u odnosu na prošli život. Dugo razmišlja filipinac, pa je gleda, pa gleda u papir i računa nešto, pa se nakašlja (a mi se u uvo pretvorili). Kaže Astrolog Rio (regulus), "sledeće leto nećete biti više sa nama!" Kaže Maca, "pa neće bolan letovat cjele godine!" Ne! Plava gospođa sa psom će tog dana, u toliko sati otegnuti svoje papke, a svoju plavu kosu prostreće po nebeskom pašnjaku. Zadnje što će videti u trzajima smrti, biće pegavo dupe njenog psa.
"Aj Brus Li šut bolan" reče Maca, a slovenac da situaciju napravi još neprijatnijom reče da mu se pasians treći put ne otvara (što je verovatno loš znak).
U tom trenutku komemorativni skup prekine motor emigrantskog broda, osvetljen kao da su priključeni na pogon Sotone. Plava gospođa sa psom nas zamoli da je vreme da odemo sve nas isprati.
Te noći niko od nas nije oka sklopio (osim holanđanke), što zbog oranja Sv. Petra, što zbog sigurnih večnih lovišta gospođe sa psom.
Jedino je na Estreljinom brodu, dugo u noći KGB baterijska lampa bila uperena u filipinca, izvlačeći poslednji astrološki podatak od Ria: da li je sto posto siguran da je bogat. A jel muž?