KUD PLOVI OVAJ BROD 5?

ili
Haški proces

Pre nego što se upekao betonski ponton Mola P, moj telefon je užareno urlao negde u kabini. Na godišnjem odmoru nikada se ne javljam iz principa na isti, deveti poziv moje nove, zgodne, sedamdesetogodišnje sekretarice iz Beograda, govorio je da je nešto vrlo važno. Ponuda za posao urednika jednog dnevnog lista, koji redovno čita moj blog, za kolumnu pod nazivom "Putopis"! I pre nego što sam se osvestio, slušam sekretaricu kako mi ponosno objašnjava da je na našem štampaču (koji smo dobili od nekog prijatelja-da bacimo usput) uspešno zamenila ketridž. I da je napokon otvorila nalog na facebook-u ali se i dalje plaši da sve kontroliše CIA. Da mi je zakazala po povratku kardiovaskularni pregled. I šta da odgovori uredniku lista za kolumnu? I...prekid veze.
Kolumna "Putopis"! Istog trenutka mi je kroz glavu prošla misao da jedna moja koleginica već dugi niz godina piše svoje Putopise. To bi bilo pravo svetogrđe da joj ja otimam posao, kada ona u jednoj zemlji u tranziciji jedva sastavlja kraj sa krajem primajući nacionalnu penzijicu kao zasluženi umetnik, podpomognutu apanažama dnevnih listova i drugim, glađu primoranim, estradnim aktivnostima. Pomislih da otrčim do komšinice holanđanke i upitam kako bi Haag rešio ovu otimačinu hleba iz usta, ali odustah. "Među nama" moj stil pisanja ipak nije dorastao jednoj ovakvoj ponudu, te će moji čitaoci i dalje biti osuđeni na hand made Blog. A onda možda jednog dana kada umrem šerpasi će me na svojim plećima izneti do Tibeta kao zaslužnog pisca.
Odmah sam potrčao da podelim ovu vest sa svojim sustanarima, ali tamo se dešavalo nešto mnogo interesantnije. Francuska posada Patrik i Paskal danas su dobili novu uniformu. Pink košulje sa vezenim ružama i army šorceve pripijene uz napumpane butine. Cela marina šljašti od Žan Pol Gotjea. Uniforme, kojima bi pozavidela i Marija Antoaneta (a nije isključeno ni Madonna), su napravljene od specijalnih vlakana da su uvek ispeglane, suše se rekordno i ističu maksimalno. Imaju sedam istih, za svaki dan u nedelji. Maca bosanac je rekao da će ih poubijati ako mu se približe. I slovenački par je pao u iskušenje kupovine s Estreljom. Najpoznatija salata na Molu P je Capresse salata (paradajz, mocarela, bosiljak).  Bosiljak se jede kao na pašnjaku i svi imamo odličnu, zelenu, mirišljavu probavu. Slovenački par odvažio se da kupi ne samo list već celu biljku u saksiji ali dajući predlog da to učine fifti fifti sa Estreljom. Uz precizne evropske zakone da biljka jedan dan bude kod španjolke a jedan kod njih. Zgrožena ovom ponudom Estrelja je sama izdvojila tri eura, dodajući da bi to bilo isto kao kada bi zatražila da podele njihovog stjuarda filipinca! Slovenački par je nakon dugog razmišljanja i kalkulisanja ipak odustao od drugog stabla jer im je najlepši ispred nosa maznula španjolka, pa će nekim briselskim konvencijama u mislima uživati u istom.
Dok uživamo u koloritu rascvetanog Francuskog broda, pitam se nisu li ovi naši "Putopisi" prikladniji za Burdu ili Treće oko, samo nam još horoskop i vremenska prognoza fali.