Pozicionirana nešto van centra nalazi se Karaburma(iz straha ne pišem opština jer mislim da Karaburma pripada opštini Mirijevo).
Dakle nešto malo bliže pomenutoj opštini Mirijevo ili na samoj granici, ispod zvezdarske šume nalazi se moj kreativno-izbeglički-apartman "RUS HILTON" u kome boravim već neko vreme. Nesvakidašnje pogodnosti ovog aprtmana su svakako tehnička opremljenost koje poseduje sam vlasnik tako da je teško biti ne prodiktivan ili ne kreativan. Ono malo vremena što je preteklo od obuzimajućeg interneta, iskoristio sam upoznavanjem okoliša bez presedana sa komšilukom. Prozori mog stana gledaju na padinu, predivnu zelenu ne zagađenu dodatnim stambenim jedinicama, tako da čovek ovim pogledom gubi osećaj pripadanja gradu, sa druge strane tek u naznakama možete da naslutite da je ta ista padina groblje čiji svetlucavi mermerni komadi to i potvrđuju. Za moju majku ne tako romantičnu dušu suočavnje sa ovim fenomenom iskazano je jednom neutralnom rečenicom "Bože-groblje"! Sastavivši još jednom večnu dulaističku tezu. Ne samo da je ostala ushićena time već je sprovela i par ne tako primećenih opaski, kao što su "Bože-kakav čist vazduh, Bože-baš si daleko od centra, Bože-trebaju ti kola..." u negaciji su se pronašle za mene najveće prednost mog stana a to su : "Sačuvaj Bože-greješ se na gas, sačuvaj Bože-ovde se niko ne čuje, sačuvaj Bože-potkrovlje.... Dani su jednolični, sem kada pripadate samom centru grada onda s početka morate par puta da odete do istog, jer vam je život prirodno vezan za taj kraj. Potpuno paradoksalni autobuski prevoz kasnije promeni te navike i svede vas na prostor koji isto tako usavršite za kupovinu svojih potrebština... O Karaburmi se retko pisalo, poslednji bitan članak je ubistvo supruge od strane muža, što je izazvalo veliki strah ili... ako posmatrate isti članak očima nevernih ljubavnika epitaf ostaje ne razmotren i povod ubistva ne tako običan. To je pokazatelj da na Karaburmi ima strasti, ljubavi uzvraćenih i ne, ali svakako ima emocija. Fashion style za Karaburmu nije ne prepoznatljiv, u svakom pogledu stilski je vrlo ujednačen ali i sličan novobeogradskom blok part45-70. Kod muškaraca (populacija 16-30) to su uglavnom pesprekorno izbeljene "sportske" čarape, brendirane patike(nike, puma, adidas...), šorc za koji pouzdano ne znam da li služi u nameni kao kupaće gaće ili su zaista samo sportski šorc i neka starija majica(očigledno vrlo draga samom modelu). Žene su nešto interesantnije, njihove kreacije su u rasponu od po nekoliko godina, tako da imate pripadnike 80-ih, 90-ih i najnovije mase koje su objedinjene u obe kategorije. Ne postoji žena koja ne nosi duplu torbu, jednu poslovnu i drugu za "posle posla, pijac i samoposlugu". Sve su našminkane prilično neadekvatno, i imaju"trajnu" frizuru. *uzorci su posmatrani u gradskom prevozu na broj 16 i 25.
Mali broj ljudi u prevozu čita bilo šta, knjige u opšte-što je velika razlika u odnosu na tramvajske putnike iz novobeogradskih blokova gde svaki peti putnik čita. Veliki broj putnika priča glasno na svojim telefonima pa čak i kada je to neizvodljivo od gužve, nastaje uticajno saučesništvo svih nas pasivnih putnika u razgovoru osobe sa telefonom. Na kraju, izvesan kulturološki udarac, to su pak ljudi koje u centru i nemate priliku da sretnete, jurcate sa posla na ručak, sa ručka na posao glovom zabijenom u asfalt. Karaburma mi je podigla glavu do visine da posmatram, jer mi je neprijatno biti posmatran dok čitam na putu do centra. Za sve vas koji ste zeljni desavanja sa Karaburme slobodno se prepustite jednom od krivudavih puteva ispod Pančevačkog mosta-na putu ste sasvim ispravnom.
