Александар Саша Илић, балетски играч и кореограф, први солиста
Балета Народног позоришта у Београду
Од балетског играча до кореографа, и назад
Балета Народног позоришта у Београду
Од балетског играча до кореографа, и назад
На
Светски дан уметничке игре, 29. априла, први пут је додељена награда „Терпсихора“.
Прва добитница награде је балерина Ана Павловић, првакиња београдског балета.
Један од иницијатора да се ова награда оснује је балетски играч и кореограф
Александар Саша Илић, који тренутно живи и школује се у Лондону.
- Професионално удружење балетских играча Србије основано је 2009. године, на моју иницијативу и иницицијативу још неколико људи који су желели да се одвоје од Удружења балетских уметника Србије. Одмах се јавила идеја да уведемо и једну врсту награде, признања, коју би могли да додељујемо нашим колегама и да прокријемо нашу уметност. Награда „Терпсихора“ је замишљена као признање које ће поред значаја имати и материјалну подршку. То смо остварили уз помоћ анонимног донатора, који ће наредних година донирати нашу награду.
Зашто име „Терпсихора“?
Трагали смо за неутралним именом, а опет лако разумљивим и за међународне кругове. Терпсихора је муза игре и музике у грчкој митологији.
Ко је чинио жири за доделу прве награде?
За прву доделу награду представништво нашег удружења је окупило жири, који не чине само људи из балетског света. На челу са Иванком Лукатели, која је била председник жирија, ми смо окупили још четири члана. То су Роналд Савковић, кореограф и солиста балета, Снежана Арнаутовић, сценограф, Кокан Младеновић, редитељ, Божидар Ђуровић, редитељ. Само ове године председништво Удружења бира жири. Желимо да пракса буде да лауреат једне године бира жири за следећу, тако да је Ана Павловић већ изабрала жири за доделу награде „Терпсихора 2013“. То су, поред Ане, која је председник, Јелена Кајго балетски критичар и драматург, Тања Бошковић глумица, Миодраг Табачки сценограф и костимограф, Ђорђе Павловић диригент и директор опере Народног Позоришта. Поставили смо само захтев да два члана буду из балетске уметности, а остала три људи из других области. Мислим да је то добра идеја, јер смо на тај начин спречили да неко из саме професије утиче на то ко ће добити награду, а ко неће. Тако ће награда доћи у праве руке, уз чињеницу да ће жири имати тежи посао.
Награда „Терпсихора“ прати једну сезону у раду уметника. Интересантно је да награда није намењена само балетским играчима.
Да, није намењена само балетских играчима. Жеља ми је да награду добију и они који су заслужни што ми као играчи постојимо, а то су балетски педагози. Надам се да ће следеће године награда и доћи управо у руке неког од тих сјајних људи.
Уз главну награду, добијају се и споредне награде.
Није правилило да буде обавезно. Ове године је Дрина Пешић понела то признање за своје залагање за медијску афирмацију балетске уметности код нас, и промовисање плеса, манифестација, школа, догађаја који су везани за ову уметност.
Колико је, у балетским круговима, сада постало значајно добити награду „Терпсихора“?
Ми смо сви део једног мозаика који чини наша уметност. Фестивали, играчи, кореографи, педагози и остали, чине лепоту онога чиме се бавимо. Мислим да ће нас „Терпсихора“ све повезати, објединити и мотивисати да будемо бољи и истрајнији у послу којим се бавимо. Без подршке свих тешко је и реализовати ову награду.
Зашто је неопходно да имамо два балетска удружења?
Нисмо ми једина професија која има два удружења. Наше удружење је основано са идејом да се са другим удружењима и са другим институцијама успостави боља сарадња. Желели смо да окупимо људе који су запослени у Народном позоришту и u „Bitef dance company”. Желели смо да балетска уметност постане још видљивија, и мислим да смо то постигли.
Да ли су чланови удружења само играчи?
Не, мада је то била првобитна идеја. Сада су наши чланови и два сликара и два костимографа, и мислим да је то сјајно, јер једни без других не можемо да функционишемо, а заједно можемо далеко боље.
(Text preuzet http://muzikaklasika.com/MK8/razgovori8.html)
- Професионално удружење балетских играча Србије основано је 2009. године, на моју иницијативу и иницицијативу још неколико људи који су желели да се одвоје од Удружења балетских уметника Србије. Одмах се јавила идеја да уведемо и једну врсту награде, признања, коју би могли да додељујемо нашим колегама и да прокријемо нашу уметност. Награда „Терпсихора“ је замишљена као признање које ће поред значаја имати и материјалну подршку. То смо остварили уз помоћ анонимног донатора, који ће наредних година донирати нашу награду.
Зашто име „Терпсихора“?
Трагали смо за неутралним именом, а опет лако разумљивим и за међународне кругове. Терпсихора је муза игре и музике у грчкој митологији.
Ко је чинио жири за доделу прве награде?
За прву доделу награду представништво нашег удружења је окупило жири, који не чине само људи из балетског света. На челу са Иванком Лукатели, која је била председник жирија, ми смо окупили још четири члана. То су Роналд Савковић, кореограф и солиста балета, Снежана Арнаутовић, сценограф, Кокан Младеновић, редитељ, Божидар Ђуровић, редитељ. Само ове године председништво Удружења бира жири. Желимо да пракса буде да лауреат једне године бира жири за следећу, тако да је Ана Павловић већ изабрала жири за доделу награде „Терпсихора 2013“. То су, поред Ане, која је председник, Јелена Кајго балетски критичар и драматург, Тања Бошковић глумица, Миодраг Табачки сценограф и костимограф, Ђорђе Павловић диригент и директор опере Народног Позоришта. Поставили смо само захтев да два члана буду из балетске уметности, а остала три људи из других области. Мислим да је то добра идеја, јер смо на тај начин спречили да неко из саме професије утиче на то ко ће добити награду, а ко неће. Тако ће награда доћи у праве руке, уз чињеницу да ће жири имати тежи посао.
Награда „Терпсихора“ прати једну сезону у раду уметника. Интересантно је да награда није намењена само балетским играчима.
Да, није намењена само балетских играчима. Жеља ми је да награду добију и они који су заслужни што ми као играчи постојимо, а то су балетски педагози. Надам се да ће следеће године награда и доћи управо у руке неког од тих сјајних људи.
Уз главну награду, добијају се и споредне награде.
Није правилило да буде обавезно. Ове године је Дрина Пешић понела то признање за своје залагање за медијску афирмацију балетске уметности код нас, и промовисање плеса, манифестација, школа, догађаја који су везани за ову уметност.
Колико је, у балетским круговима, сада постало значајно добити награду „Терпсихора“?
Ми смо сви део једног мозаика који чини наша уметност. Фестивали, играчи, кореографи, педагози и остали, чине лепоту онога чиме се бавимо. Мислим да ће нас „Терпсихора“ све повезати, објединити и мотивисати да будемо бољи и истрајнији у послу којим се бавимо. Без подршке свих тешко је и реализовати ову награду.
Зашто је неопходно да имамо два балетска удружења?
Нисмо ми једина професија која има два удружења. Наше удружење је основано са идејом да се са другим удружењима и са другим институцијама успостави боља сарадња. Желели смо да окупимо људе који су запослени у Народном позоришту и u „Bitef dance company”. Желели смо да балетска уметност постане још видљивија, и мислим да смо то постигли.
Да ли су чланови удружења само играчи?
Не, мада је то била првобитна идеја. Сада су наши чланови и два сликара и два костимографа, и мислим да је то сјајно, јер једни без других не можемо да функционишемо, а заједно можемо далеко боље.
(Text preuzet http://muzikaklasika.com/MK8/razgovori8.html)
