La Capinera

Jedna od retkih predstava koja je podigla nivo baletske svesti kao i kvaliteta jeste predstava koje više nema na redovnom reportoaru.
La Capinera je u prvom planu istakla dva vrsna umetnika Ašhen Ataljanc i Milana Rusa, sebično bi bilo nepomenuti i dva igrača koja se su se isto tako istakla a to su upečatljiva Danica Arapović i markantni Milan Gromilić. Nikako iza njih nisu zaostajali članovi ansambl baleta Pozorišta na Terazijama. Na svojoj proslavi 20. godina umetničkog rada Ašhen Ataljanc je prezentovala sjajnu tehniku modernog pravca, a svojim telom i sposobnošću te virtuoznošću pokreta potpuno prevazišla do tada sve naše pojmove poznavanja savremene igre. Vrlo dominantan bio je i Milan Rus u svom nesvakidašnjem preseku, svojevrsnom zenitu, negde između dečaka i potpuno zrelog muškarca. Svojim psihološko dubokim duetima koji su postavljani po principu najpreciznije geometrije ostavili su duboki utisak do dana današnjeg. Nesvakidašnje otkriće baleta "La Capinera" bio je svakako Milan Gromilić. Njegove deonice bazirane na mačoističkim temeljima odigrani su spretno i neponovljivo. Za Danicu Arapović ovo je bila još jedna stepenica više u njenoj bogatoj interpretatorskoj karijeri. Za nas ljubitelje i poznavaoce ove karakteristične umetnice ova uloga je odigrana duboko potresno i potpuno samo njoj pripadajuće. Ansambl balet potpuno mlad i prelep, kao deo jedne od stranih evropskih trupa, vrlo pristojno uvežban i precizan. Ipak veče je ostalo u znaku jedne od najvećih baletskih umetnika Srbije, Ašhen Ataljanc, takoreći njen umetnički put imao je nekoliko velikih preseka a svaki upamćen kao vrhunac profesionalnog rejtinga. Nama u kojima tinja želja za još kojom Capinerom ostaje uteha da smo bili deo jednog divnog proizvoda, preplitanja genijalnih tela, maštovitosti i ne prevaziđene gracioznosti... Tada i možda... Nadajmo se nekad!