Hasanaginica

Opera "Hasanaginica" Rastislava Kambaskovića, u režiji Ivane Dragutinović-Maričić, diregent Mladen Jagušt izvedena je premijerno na Velikoj sceni Narodnog pozorišta 22. Novembra 2009, godine.
Kultura jednog naroda počiva na svojoj istoriji i tradiciji, u skladu sa ovim principom dobro je da se naši umetnici bave svojom kulturnom baštinom. Praizvođenje opere "Hasanaginica" iščekivalo se u samom startu sa dozom sumnje, po svemu sudeći ovo delo nije moglo doneti novu priču i junake jer se svojim konceptom i libretom se oslanjalo na originalni izvor. Sam kompozitor Rastislav Kambasković posvetio je deo svog života spremajući i adaptirajući pomenuto delo za scenu. Dugi niz godina nacionalna kuća bila je bez domaće tematike prisutne u operi, pa je ovim činom zaustavljeno dalje brisanje istorije i tradicije srpskog nasleđa, koje se ponajviše oseća u vokalno-plesnom izrazu. Opera je postavljena u tri čina i pet slika, u klasičnom rasporedu scena smenjuju se horske, solističke i na samom kraju baletske deonice. Delo čija harmonija obiluje snažnim folklornim orkestracijama, vrlo spretno je izneseno sa dobro uštimovanim orkestrom pod dirigenstkom palicom visprenog doajena Mladena Jagušta, čijom energijom i poletom svakako da je bio ponesen ceo orkestar. Velike zasluge nose i glavni protagonista a na prvom mestu sjajna i novostvorena Jasmina Trumbetaš-Petrović, ona je svoje složene partiture iznela duboko potresno te je kod gledalaca izazvala spektakularni doživljaj i iskreno divljenje. Opera "Hasanaginica" ne donosi novu tematiku niti se u samom staru posmatra na taj način, njeno bogatstvo leži u samom smislu sopstvenog nasleđa, te kao takva zauzima i ozbiljnu stranu obavezne literature. Sama predstava deluje nostalgično i potresno, ali ipak nosi deo svih nas sa ovog podneblja.