U Londonu tačnije u Sadler's Wells teatru godine 1995. izašla je premijera po meni do sada jedne od najboljih produkcija savremenih-"preobrađenih" plesnih bajki Labudovo jezero Metjua Borna. Balet je baziran uglavnom po ruskom libretu baleta Labudovo jezero odakle je kao i logičan izbor bila muzika Petra I. Čajkovskog. Stilski Metju Burn bazirao se takođe na film "Ptice"(The Birds) Alfreda Hičkoga. Kao takva simbioza dva remek dela Burnov put se do savršenog dela sam otvarao, a pravu kulminaciju kao ideju balet dobija sa muškim igračima koji tumače labudove. Jedno ovakvo baletsko čudo (Time Out New York) nikada u ovako upakovanoj estetici se nije pojavilo do tada. Dualizam modernog društva i utopijsko traganje isplesano u tradicionalnim okvirima na jednu romantičnu partituru zaista je delo genija. Labudovo jezero Metjua Borna do dana današnjeg ostalo je nepomerljivo u tehničkom i idejnom smislu, a zasluge leže u sjajnom sinopsisu koji prati i koreografski jezik kojim se služio Born. Visoko estetsko dostignuće ove predstave leži i u sjajnim interpretatorima. Kostimski i scenski, a na prvom mestu koreografski Born i njegovi labudovi nikada neće biti prevaziđeni, a muzika P. I. Čajkovskog već je odavno večna.
Нема коментара:
Постави коментар