Imamo li srodnu dušu? Imamo li svi srodnu dušu? Imamo li dušu... Ili živimo po ustaljenom šablonu života, prateći ga poput unapred zacrtane i više kompromisno prihvatane putanje.
T.E.O.R.E.M.A. predstava u režiji Gžegoža Jažine zapravo scenskoj adaptaciji Pazolinijevog filma Teorema snimljenom pre četrdeset godina, jeste na neki način labaratorijski esperiment glumaca čiji je cilj da pokažu kako nas je globalna industrija odvojila od vere, međuljudskih odnosa i načina da se volimo. Zatvoreni u savršenu kocku-kuću u kojoj dominira sva rešenost i savršenost jednog porodičnog života u stvari jeste disfunkcija iste i traganje za nastavkom života kada se u kritičnom trenutku zapitamo možemo li ili trebamo li dalje. Gotovo bez reči u prvom planu predstave su same emocije aktera izokrenutih iz same kože doslovno do kosti, estetski besprekorno minimalistički našu pažnju drže sve vreme. U prvom planu tu su pet glumaca, čineći porodicu na čelu sa ocem, majkom, sinom, ćerkom i kućnom pomoćicom. Ovo je priča na prvi pogled o vrlo uspešnoj porodičnoj zajednici čiju šablonizovanu harmoničnost razbija telesna privlačnost iznenadnog posetioca. Nadomeštanje sopstvene egzistencije članovi porodice pronalaze u zagonetnom posetiocu. Komičnim scenama Jažina postavlja scene zavođenja, a skoro najviše smeha ostavlja scena kada jedan lik upita kućnu pomoćicu da li zna da govori. Svetlosna rešenja, scenska kompozicija kao i muzička podloga su savršeno uklopljeni u ceo tok predstave, neizostavni kao i sama gluma. Na kraju ove samoosvešćujuće predstave ide kratak film gde pitaju sugrađane "veruju li u čuda?"...
Verujete li?
Нема коментара:
Постави коментар