Hilnadarska ulica 17:15, sunce upeklo svetlije 27, avgusta 2010 godine, ulica nekoliko puta sudbinska za mene samog. U oči Veliki Gospojine (po crk. kalendaru) počni ili završi započeto-govorila je moja baka.
Nešto niže u mirnijem delu Hilandarske ulice broj 23 pozvonih...sve ostalo je istorija...
Tačno pre pet godina slučajno sam pronašao tačnije knjiga je pronašla mene "Capsella bursa-pastoris", od tog dana sam je nebrojeno puta pročitao, a zatim počeo i da kupujem najbližim prijateljima. Svaki naslov svaki pasus proživeo sam u sebi, odigrao svaki navedeni prostor prelepog Beograda, ubedio sam sebe da sam Hela a svi ostali On. Koliko puta sam zaplakao na istom čitanom mestu, na istoj stranici, pitajući se da li je zaista bilo tako, a šta da nije.
2010-ta godina-avgust Teodora Sujić otvara vrata svoje zgrade, sa najlepšim očima na svetu, pita me : Vi ste Aleksandar Ilić...ja kažem : Ti, neka bude na Ti, oboje se nasmejasmo setno. Da sam ranije znao koliko puta smo se sreli i jedno drugom okrznuli rame, da sam znao koliko puta sam čitao knjigu a da je Teodora bila u neposrednoj blizini. Razotkrivanje mita i eksplozija emocija, Capsella bursa pastoris, srcem ispričana po 10000 put...Nadam se da niste razočarani-kaže Teodora? A kako mogu biti!!! Sve što ste napisali usadilo mi je veru i ljubav, koju nosim i čuvam u svom srcu kao najlepšu amajliju. Onaj koji voli srećan je, usput ste doviknuli... Veruješ-verujem!
Нема коментара:
Постави коментар