Veče mladih koreografa, izvedeno u Narodnom pozorištu u Beogradu, povodom ovogodišnjeg Svetskog dana igre, predstavilo je dva jednočina baleta mladih koreografa Zorana Markovića i Maše Kolar, sa „Intervalom“ i Aleksandra Ilića sa „Viva la vida!“
Marković, uz veoma stručnu asistenciju Maše Kolar (oboje imaju većbogatu i uspešnu međunarodnu karijeru), svoje scensko i igračko iskustvo pretočili su u kraći balet „Interval“, na muziku Lajka Feliksa, koji se i igra i gleda bez daha. Uzimajući za glavnu temu „nesnalaženje jedinke u savremenom svetu, u kojem i pored dinamičnosti svakodnevice vreme ustvari stoji“, Markovićje postigao uskovitlanost, silovitost, dinamičnost plesnih slika kakava se retko viđa. Četiri igračka para, znalački odabrana - Sanja Ninković, Tamara Ivanović, Olga Olćan, Milica Jevići Jovica Bogojev, Nikica Krluč, Miloš Kecman i Miloš Isailović, u skupnoj i pojedinačnoj igri gotovo da su lebdeli prostorom scene, ne dozvolivši ni najmanji predah. Izdvojiti ma koga od njih bilo bi nepravedno. U dekoru Borisa Maksimovića i kostimima Katarine Grčić, jednostavnim i prilagođenim temperamentnoj i raznolikoj igri u kojoj zaista nije bilo ni jednog ponovljenog pasaža, svi izvođači „Intervala“ doprineli su ovom snažnom i uzbuđujućem plesnom događaju. To ohrabruje i otvara puteve sjajnije budućnosti celog beogradskog Baleta. Ne treba smatrati da smo drski i prepotentni ako naglasimo da je „Interval“ bio u umetničkom smislu mnogo upečatljiviji od nedavno viđene postavke na istu muziku Johana Ingera - „Napuštene kuće“, koju je izveo čuveni Kulberg balet.
Muzički kolažraznih autora, inspirisan latinoameričkim melodijama i ritmovima, činio je osnovu baleta „Viva la vida!“ Aleksandra Ilića, koji je većimao zapažene uspehe u malim plesnim formama na Festivalu koreografskih minijatura u Beogradu. Ovaj predani prvi solista beogradskog Baleta, ovom postavkom želeo je da sačini igrački omažljudskoj snazi i iskušenjima, radosti i patnji, suzama i smehu... Iako je nagovešteno da je „inicijalna kapisla“ za predstavu bila stil i manir čuvene meksičke slikarke Fride Kalo, sem filmske muzike, nije se to videlo u raznovrsnim plesnim prizorima, čija dramaturgija je morala biti koherentnija. Odabrani ansambl izvođača je sa velikim simpatijama za koreografa spremno interpretirao ponekad veoma duhovite, ponekad nostalgične igračke skice, živopisne u svojom razigranom koloritu, čemu su doprineli i kostimi Olge Mrđenović.
Iako je veoma teško izdvojiti najimpresivnije izvođače Ilićeve koreografije, ipak pomenimo senzualnu Olgu Olćan, koja je u predugoj solo varijaciji ispevala svojevrsnu odu životu. Istinski produhovljen, iznenađujuće plastičan, u svakom trenutku pun vizuelnog sklada lepe igre, bio je Milan Rus, koji je znao da napravi distancu u tumačenju odnosno predstavljanju ženskog lika. To i pored koketne pantomime nije pošlo za rukom Svetozaru Adamoviću, koji se karikirano poistovetio sa svojom ženskom ulogom.
Na kraju sugestija - uvereni smo da bi ovo veče mladih koreografa bilo efektnije da se prvo izvodi „Viva la vida!“, a zatim „Interval“. Posle ove predstave nadamo se da je svima jasno da beogradski baletski ansambl najuspešnije izvodi savremene balete pune dinamike, temperamenta i snažnog igračkog angažovanja. To je većbilo uočeno posle izuzetnog uspeha predstave „Ko to tamo peva“, a sada je potvrđeno. Na osnovu toga trebalo bi sadržajno bogatiti repertoar beogradskog Baleta, a posebno obratiti pažnju prilikom planiranja budućih gostovanja u inostranstvu.
http://www.danas.rs/vesti/kultura/mladi_koreografi.11.html?news_id=160240
Нема коментара:
Постави коментар