недеља, 3. фебруар 2013.

Umetnik ne treba da laže ni sebe ni druge

Posle više od mesec dana rada na novoj zbirci proze, moja saradnica i ja smo vodili razgovore, analizirajući i redefiinisanju pojma ljubavi, voljene osobe, ljubavnika, partnera. Toj kreativnosti je doprineo i mali scenarijo za promociju knjige "U prisustvu šapata" (idejno u tajnosti), mada i par citata:
"Umetnik ne treba da laže ni sebe ni druge."
"Umetnik ne treba da krade umetnost od drugog umetnika"
...i omiljena:
"Umetnik ne treba da bude sa drugim umetnikom!"
A šta ako jednog dana ipak otvorimo oči i ispred sebe ugledamo nepreglednu PRAZNINU. Koje šaputanje može to da nadomesti. Moj život je moja produktvnost u umetnosti. Moja umetnost je uslovljavanje mog života, te patnje ali i radosti. Opčinjeni "pitkošću" stihova tražili smo kako da izbegnemo predskazanje "praznine". Moj odgovor je potpuno ne adekvatan u ovom trenutku(kao i naime ceo blog-ne lektorisan).
Možda je lahkost celog traganja ostaviti vremenu da odluči o redefinisanju pojma ljubavi i uticaju na sopstvenu umetnost, odnosno stalnoj potrebi redefinisanja umetnosti...ili redefinisanja pojma ljubavi.

Ne znam ni sam, Odlučite šta je za Vas pun frižder.

Нема коментара:

Постави коментар