понедељак, 16. април 2012.

Aleksandar Ilić: Razotkrivanje


Baletski igrač i koreograf ‘Lisabonske priče’ kao dete je želeo da bude švercer, udvara se tako što se pravi mrtav i čeka da mu neko da veštačko disanje, pasionirani je sakupljač sličica fudbalera, a u frižideru uvek mora da ima led i hladan vazduh.

Kojoj živoj osobi se najviše divite?

Fidelu Kastru.

Vaša najveća ekstravagancija?

Balet, uprkos svemu i dalje se njime bavim.

Kakav ste kuvar?

U normalnim okolnostima rekao bih vam da to pitanje postavite onima koji su probali moja jela.

Šta uvek morate da imate u frižideru?

Led i hladan vazduh.

Plašite li se starosti?

Nimalo. Kao što kaže jedan moj prijatelj: “Svi ljudi stare ili kao vino ili kao pivo. Samo je bitno biti u pravoj kategoriji”.

Najviše vas nervira?

Ljudska površnost koja ume da ima beskonačnu dubinu.

Zbog čega se kajete?

Neki put zbog izgovorene istine jer ona ume da bude najjednostavniji izgovor za neopisivu okrutnost.

Kad ste poželeli da propadnete u zemlju?

Na jednom gostovanju u Bugarskoj kada sam mislio da Bugari ne razumeju srpski, a da “katastrofa” nije univerzalna reč.

Kako izgleda vaš idealan dan?

Plavo gore, plavo dole, negde na Egeju.

Skupljate li albume sa sličicama?

Hvala bogu, prvi sam na Terazijskoj česmi pred svako svetsko prvenstvo.

Verujete li u postojanje vanzemaljaca?

Kako da ne, u Narodnom pozorištu u Beogradu svi smo vanzemaljci.

Jeste li videli NLO?

Redovno, mada se ovih dana ređe vozim JAT-om a više GSP-om.

Vaš najveći hir?

Život u Srbiji, uprkos svemu.

Znate li uvek koliko novca imate u novčaniku ili na kreditnoj kartici?

To je samo retoričko pitanje.

Omiljeni koktel?

Amarretto Sour.

Kako se udvarate?

Pravim se mrtav i očekujem da mi neko da veštačko disanje.

Pocrvenite li u prisustvu simpatije?

Ne, ali mi se dlanovi redovno znoje.

Najneobičnije mesto na kom ste se ljubili?

A šta je obično mesto?

Najveća želja?

Pa ne mogu baš sve da vam kažem.

Volite li masovna slavlja?

Nimalo.

Idete li redovno u crkvu?

Naravno. Moj otac je čak hteo da se zamonaši. Dolazim iz tradicionalne sremačke porodice.

Koga zovete u pomoć kad ste tužni?

Nema potrebe, uvek je tu.

Na šta trošite najviše novca?

Na svoje balete.

Šta ste želeli da budete kao mali?

Švercer. Bio sam dete osamdesetih i devedesetih.

Lažete li često?

Ne, isuviše stojim na svojim nogama da bih imao potrebe za tim.

Kakav ste vozač?

Pogledajte film “Driving Miss Daisy”.

Sebi najviše zamerate?

Ostavljao sam duvan najmanje dvesta puta.

Ko vas najbrže izbaci iz takta?

Teško me je izbaciti, ja sam Sremac, sve mi je ravno.


Razgovarala: Tanja Nikolić

Foto: Lidija Petrov


Tekst preuzet: http://www.gloria.rs/aleksandar-ilic-463

1 коментар: