MIRIS CIMETA Gaj Vajcman

Bitef tetar premijerno će predstaviti publici 3. Marta premijeru "Miris cimeta"*, srpskoj publici već poznatog koreografa Gaj Vajcmana(Guy Weizman) i Roni Havera(Roni Haver). Koncept predstave zasniva se na večnom traganju za ljubavlju, kroz prizmu posmatranja u rasponu od strasti, nežnosti do otuđenja, mržnje i agresije. Predstava se na prvom mestu temelji Solomonovom "Pesmom nad pesmama", poetičnom i van vremenskom poemom iz Biblije, koja se tumači individualno i ostavlja prostor za neprekidno preispitivanje i iznalaženje značenja.
U prvom planu, sa interesantnim i vrlo futurističkim svetlosnim rešenjima nalaze se igrači i to u raspodeli troje na troje. Jević Milica i njen partner Nikola Tomašević sjajnom uigranošću uvode nas u sam početak predstave, ne bacajući ni jednog trenutka senku na Milicu Pisić, Nevenu Jovanović, Nemanju Naumovskog i Luku Lukića, nešto kasnije Sanju Ninković. Prepoznavajući od prvog trenutka koreografski rukopis Gaj & Roni, deonice su složene u nekoli delova tako da se u isto vreme prepliću sola sa duetima, triom i tako u nedogled sličnih kombinacija sa spektakularnim akrobatskim podrškama, dubokim unutrašnjim izrazom(na koji je koreograf posebno upućivao igrače), scene uplivavaju jedna u drugi bez i jednog trenutka praznog hoda, monotonih scenskih mizanscena ili pauza. Nabijana emocijama ali i humorom "Miris cimeta" ni jednog trenutka ne prestaje sa agresivnom angažmanom igrača na sceni, a preciznost i uvežbanost nije potrebno dodatno pojasniti, jednostavno bili su spektakularni. Dramski izraz protagonista obiluju velikim brojem scena gde igrači imaju zadatke sa izvođenjem stihova, međusobnim dijalogom itd. Ničeg nije bilo previše u predstavi Vajcmana, od kostima do dekora, muzičkih deonica ili igre. Za solistkinje Narodnog pozorišta Ninkovićku i Jevićku projekat u BITEF-u doneo je svojevrsno potpuno zaokruženje kao umetnike, pogotovo u tehničkom smislu, glumačkom izrazu, i neobičnom transformacjom tokom cele predstave pogotovo kod sjajne Milice Jević. Ni ostatak igračkog tima nije bio u zaostatku, tako da su Milica Pisić i Nevena Jovanović sjajna budućnost beogradske moderne scene. Za baletsku publiku Nikola Tomašević predstavlja jedno prijatno iznenađenje, Nemanja Naumovski igrač iz Teatra sa Terazija već publici poznat, i novo angažovani Luka Lukić su takođe nametnuli svako svoj talenat i jedinstven scenski izraz. Asistent koreografa Dunja Jocić nije imala razloga da sumnja u uspeh predstave, tako da je svojom disciplinom nametnula jedan neobičan-drugačiji sistem rada, uz asistenciju pedagoga Marije Janković. Za kraj pristrasan i nediskretan poziv da pogledate ovo delo, bez obzira na vaš senzibilitet predstava vas neće napuštati ni dan posle gledanje, tako da ćete morati da se vratite još po neki put, na posletku kao i ja.