01, aprila, dan pre 02, aprila...

Evo nas,godinu dana posle.
Tebe i mene.
Na dan kada je Eros venčao lastavicu.
Beše li tu vatromet od zvezda, kada su se sručile kao trešnje na usta. Negde dalje je objavljena svadba, a ove godine isto. Pomnožiš li, vreme se tako ponavlja, čeka da se na tapka suprotno od stepenica koje vode iz prolaza na gore.
Hej, ti budi mi biser zauvek!
Možeš, moraš.
Sasvim namerno ni ne znaš, jer voliš istim zagrljajem... Miriše ceo grad, opet...

Manjak inventivosti-višak talenta: "Dama s kamelijama"

Posle dužeg vremena na sceni Narodnog pozorišta 24, decembra 2010. godine ponovo je izveden balet "Dama s kamelijama" u koreografiji i režiji Lidije Pilipenko, muzika Đuzepea Verdija u sjajnoj orkestraciji Angela Šureva pod dirigentskim vođstvom Vesne Šouc. Adaptacija kostima Božane Jovanović u asistenciji Olge Mrđenovć, dok scenografiju potpisuje Boris Maksimović.
Balet "Dama s kemalijama" premijerno je izveden 29, marta 1993. godine.
Na premijernoj obnovi nastupili su u glavnim ulogama Ana Pavlović i Jovan Veselinović(Margareta Gotje, Arman Dival), tehnički besprekorni i karakterno izražajni, njihova igra bila je na savršenom tehničkom nivou u meri i snazi. Uz osvrt na nekadašnje protagoniste možemo konstatovati da su prevazišli svaku podelu do danas i svoje deonice izneli na na potpuno novi način, što je samom toku predstave dalo jednu posebni boju i izvođenje. Pored njih potpuno neki novi mladi umetnici kreirali su uloge poput Miloša Isailovića u ulozi Faustina i Miloš Marijan kao Gospodin Ka. Isailović je tehnički besprekorno odigrao intrigantnu ulogu Faustina, a svojim plastičnim i gipkim telom postavio je nove standarde te uloge. Njegova smrt na kraju bila je potresna a glumački potpuno iznenadna sa snažnim nenametljivim emocijima. Miloš Isailović već je na početku svoje solističke karijere miljenik publike-što ni ovog puta nije bilo drugačije, svojom harizmom i scenskim nastupom on je dominirao tokom svakog pojavljivaja na sceni. Pored Miloša Isailovića, publika je imala prilike da vidi i Miloša Marijana u ulozi Gospodina Ka. Po svojoj strukturi uloga Gospodina Ka pripada rangu starijih igrača, što za ovog mladog umetnika nije predstavljalo nikakav problem. Tehnički i karakterno Marijan je opravdao svaki segment svoje uloge, tehnički izuzetno siguran a kao partner pozdan i stabilan. U ulozi Gospodina Divala-Armanovog oca vrlo upečatljivo svoju ulogu ostvario je Milan Rus. Za ovog zrelog umetnika-uloga oca bila je odigrana sa merom, jednim istančanim ukusom za estetiku a karakterno obojenu već u sjanom maniru i personalitetu kojim Rus dominira scenom. U nizu dalje nešto manje bile su upečatljive Faustinove prijateljice Bojana Žegarac i Dušanka Đorđević ali ne i zaobilaznu Commedia dell arte(Milanović Maja, Kecman Miloš, Sumanov Gleb, Pavlović Lidija, Tomić Sanja i Darmanović Lidija). I pored svih reči hvale za protagoniste, solističke scene bile su predugačke, neinventivne koreografski i dosadne. Na kratko ovu monotoniju prekidale su igračke scene ansambla, koje su kostimski i stilski davale jednu snažnu estetsku kompaktnost.
"Dama s kamelijama" je nesumnjivo neoklasična baletska predstava koja je ostavila trag u prošlosti beogradskog baleta. Po svojoj strukturi, stilu i režiji ovo je jedna umetnički vredna predstava koja na žalost nije pretrpela dodatne transformacije, pa je u celosti prevaziđena i koreografski prazna, što se najviše može primetiti u ulozi Pridans koju je tumačila sjajna Milica Jević ali potpuno igrački neiskorišćena, i uloga Nanine koju je tumačila Milja Đurić.
Ostaje pitanje zašto se jedan ovakav balet nije unapredio, stilski i koreografski osvežio, pogotovo kada se raspolaže sa igračkim potencijalom današnjeg beogradskog baleta. Uz krajnju konstataciju da se susrećemo sa velikim talentom beogradskih igrača i manjkom koreografske inventivnosti.
Dama s kamelijama će imati svoju publiku iz nekoliko razloga, na prvom mestu glavnih protagonista, scenske estetike i predivne muzike Đuzepea Verdija.
Dan kasnije u podeli su bili Mila Dragičević (Margareta Gotje), Jovica Begojev (Arman Dival), Milan Rus (Gospodin Dival, Armanov otac), Miloš Marijan (Gospodin “Ka”), Miloš Isailović (Faustin), Ivana Kozomara/Aleksandra Bibić (Faustinove prijateljice), Olga Olćan (Pridans), Nada Stamatović (Nanina).

U susret ALPHA BOYS

U susret novoj BITEF DANCE produkciji "Alpha boys" u koreografiji Guy Weizmana i Roni Haver tek nekoliko reči uvoda.
Posle sjajnih postavki predstava "Jezik zidova" u Novom Sadu i vrlo uspešnog "Mirisa cimeta"BITEF dance company, nova produkcija ima jednu specifičnost a to da su svi plesači u predstavi muškarci. Izuzetno intezivna i pomalo agresivna koreografija odiše sjajnim alfa mačoističkim stilom. Predstava traje sat vremena ali pored vrlo simpatičnih humorističkih sekvenci ostaviće izuzetan u sećanju gledalaca, pogotovo ples tri igrača u paralenim pravougaonicima. Predstava je u neku ruku i test koliko dalje možemo napredovati u istraživanju sopstvenog tela i mogućnosti. Na kraju jedno je sigurno da će beogradska plesna scena biti "sexipilnija" sa još jednom plesnom produkcijom idejno zamišljenom od strane Jelene Kajgo direktorke BITEF teatra.
U glavnim ulogama "Alpha boys" nastupiće Miloš Isailović, Nikola Tomašević, Strahinja Lacković i drugi.

Ana Pavlović

Ana Pavlović je proslavila dvadeset godina umetničkog rada.

Posle završetka srednje baletske škole „Lujo Davičo“ u Beogradu 1991. godine, dobila je svoj prvi angažman u Operi u Gracu. Tokom školovanja Ana je nesumnjivo pokazala svoj talenat te je već tada bila angažovana u Baletu Narodnog pozorišta u predstavi „Bajadera“(II čin Senke.).

Na sreću beogradskog baleta Ana se vratila svom gradu i od 1993. godine je član Narodnog pozorišta u Beogradu. Zvanje prvog soliste dobija 1998. godine a status prvakinje baleta već sledeće godine.

Ana je svojim tehničkim sposobnostima, svojim stilom i nekako nadolazećim ulogama odredila svoj pravac klasične balerine sa jakim tehničkim izrazom opredeljene romantičnim-lirskim baletima.

Napomenuću samo da je odigrala sve prvačke uloge u sledećima baletima Labudovo jezero(A.Simon), Žizela(L.Lavrovski), Don Kihot(V.Logunov), Uspavana Lepotica(V.Logunov), Žena(L.Pilipenko), Labudovo jezero(D.Parlić), Don Kihot(V.Logunov), San o ruži(M.Fokin), Slike(l.Pilipenko), Doktor Džekil Mr hajd(V.Logunov), Romeo i Julija(D.Parlić), Ko to tamo peva(Staša Zurovac), Pakita/Frančeska da Rimini(P. i Lj.Dobrijević), Kraljica Margo(K. Simić), Dama s kamelijama(L.Pilipenko).

Pored velikog broja nagrada Ana Pavlović nosi nagradu „Dimitrije Parlić“ , a veroatno će ostati upamćena kao prva balerina koja je posle dužeg vremena izašla iz zemlje i bila deo „Zvezda 21. veka“ gde je u velikom teatru Champs Elysees u Parizu prezentovala Srpski balet. Ovo potvrđuje samo jedno da je Ana vrhunska umetnica koja je svoju karijeru izgradila u svojoj zemlji velikim trudom i talentom.

Privatno Ana je vrlo skromna i duhovita. I pored 20. godina profesionalnog rada i dalje je nezaustavljiva, te je možemo svakako očekivati uz malu sreću i gostovanja koreografa u novim produkcijama i baletima potpuno drugačije forme. Za nova ostvarenja i umetničko istraživanje te traganje na svom umetničkom putu Srećno Ana!

Barcelona part 4: La Bouqueria

Da li ste ikada pomislili da jedna pijaca moze biti glavna atrakcija, kada je rec o Barseloni onda je logican odgovor DA.

Pijaca Mercat de Sant Josep koja se nalazi na sredisnjem delu Las Ramblas sa svojim tezgama od kojih ce vam sigurno zastati dah. Vlasnici na svojim tezgama koje su ispunjene vocem i povrcem najneverovatnijih boja i izgleda, pored svojih degustacija ponudice vam i sokove napravljene od svega toga. Za ljude koji su svoju ishranu podredili prirodnim namirnicama ovo je pravi raj.

Mango, papaja, kokos, cvet kaktusa su samo jedan od milion razlicitosti koje vam se nude, a nemoguce je ne probati. Nama je to postala svakodnevni ritual, svratiti na pijacu po sok i sveze vec iseckano voce. Pored ovih tezgi ovde su izlozene sve vrste cokolada, sireva i raznih suhomesnatih proizvoda. Za sve je dozvoljena degustacija, tako da svaka poseta pijaci obecava pored lepote i kreativnosti vlasnika tezgi na kraju krajeva i besplatnu uzinu.

Barcelona part 3: Museu de la Xocolata

Muzej u slavu cokolade, sa svojim interaktivnim izlozbama i jestivim degustacijama je pravi praznik za oci. Muzej se sastoji iz nekoliko delova zgrade od kojih je jedna izlozbeni prostor, obavezna prodavnica sa suvenirima kao deo gde se nalazi radionica za izradu cokolade, kroz staklo mozete biti svedok kako se besprekorno obuceni kuvari "muce" sa ovom poslasticom. Pored same ulaznice svi eksponati u muzeju napravljeni su od cokolade, mozete zamisliti kako izgleda osecaj dok posmatrate jedno umetnicko delo koje u isti mah mozete i da je pojedete. Obilaskom muzeja otkricete da li su price o cudotvornom dejstu cokolade mit ili realnost, da li je ona lek ili afrodizijak, zasto su gardu burbonskih kraljeva u XVIII veku, sa zaviscu zvali "cokolaterci" ( s obzirom da da je cokolada u to vreme bila privilegija bogatih).

Na kraju ipak u prodavnici svih mogucih cokolada, da vam stane dah i istopi se novcanik mozete kupiti ovu poslasticu u bilo kom obliku, sa obaveznim zastitnim znakom muzeja...

Barcelona part 2: Casa Mila-La Pedrera

Putujuci mastom Gaudijevih dela, ne zaobilazna je svakako Casa Mila, jedna od poslednjih rezidencijalnih Gaudijevih dela nastala 1912. godine. U polukruznu kucu na cosku ulice uselio se tek vencani par Mila po kojoj kuca i nosi ime odmah po zavrsetku gradnje. Nesto svedenija spolja u odnosu na drugu kucu Casa Batlo, arhitektonski vrlo komplikovane unutrasnjosti pravi je predstavnik modernizma. Ono po cemu je ova kuca najpoznatija jeste sam vrh zgrade. Pored divnog pogleda na veliki deo avenije Passeig de Gracia, nalaze prava umetnicka dela od dimnjaka izmedju kojih se spustaju krovovi u nemogucim uglovima dajuci tako najdivnije oblike elipse i nepravilnih linija. Dimnjaci u obliku vitezova spojeni su stepenicama u kojima vam se posle kraceg vremena zavrti u glavi od velikog broja nivoa. U vecini zgrade nalaze se kancelarije Katalonske banke, dok je na cetvrtom spratu renoviran stan porodice Mile-"Pid de La Pedrera" s pocetka XX veka.