Posle dužeg vremena na sceni Narodnog pozorišta 24, decembra 2010. godine ponovo je izveden balet "Dama s kamelijama" u koreografiji i režiji Lidije Pilipenko, muzika Đuzepea Verdija u sjajnoj orkestraciji Angela Šureva pod dirigentskim vođstvom Vesne Šouc. Adaptacija kostima Božane Jovanović u asistenciji Olge Mrđenovć, dok scenografiju potpisuje Boris Maksimović.
Balet "Dama s kemalijama" premijerno je izveden 29, marta 1993. godine.
Na premijernoj obnovi nastupili su u glavnim ulogama Ana Pavlović i Jovan Veselinović(Margareta Gotje, Arman Dival), tehnički besprekorni i karakterno izražajni, njihova igra bila je na savršenom tehničkom nivou u meri i snazi. Uz osvrt na nekadašnje protagoniste možemo konstatovati da su prevazišli svaku podelu do danas i svoje deonice izneli na na potpuno novi način, što je samom toku predstave dalo jednu posebni boju i izvođenje. Pored njih potpuno neki novi mladi umetnici kreirali su uloge poput Miloša Isailovića u ulozi Faustina i Miloš Marijan kao Gospodin Ka. Isailović je tehnički besprekorno odigrao intrigantnu ulogu Faustina, a svojim plastičnim i gipkim telom postavio je nove standarde te uloge. Njegova smrt na kraju bila je potresna a glumački potpuno iznenadna sa snažnim nenametljivim emocijima. Miloš Isailović već je na početku svoje solističke karijere miljenik publike-što ni ovog puta nije bilo drugačije, svojom harizmom i scenskim nastupom on je dominirao tokom svakog pojavljivaja na sceni. Pored Miloša Isailovića, publika je imala prilike da vidi i Miloša Marijana u ulozi Gospodina Ka. Po svojoj strukturi uloga Gospodina Ka pripada rangu starijih igrača, što za ovog mladog umetnika nije predstavljalo nikakav problem. Tehnički i karakterno Marijan je opravdao svaki segment svoje uloge, tehnički izuzetno siguran a kao partner pozdan i stabilan. U ulozi Gospodina Divala-Armanovog oca vrlo upečatljivo svoju ulogu ostvario je Milan Rus. Za ovog zrelog umetnika-uloga oca bila je odigrana sa merom, jednim istančanim ukusom za estetiku a karakterno obojenu već u sjanom maniru i personalitetu kojim Rus dominira scenom. U nizu dalje nešto manje bile su upečatljive Faustinove prijateljice Bojana Žegarac i Dušanka Đorđević ali ne i zaobilaznu Commedia dell arte(Milanović Maja, Kecman Miloš, Sumanov Gleb, Pavlović Lidija, Tomić Sanja i Darmanović Lidija). I pored svih reči hvale za protagoniste, solističke scene bile su predugačke, neinventivne koreografski i dosadne. Na kratko ovu monotoniju prekidale su igračke scene ansambla, koje su kostimski i stilski davale jednu snažnu estetsku kompaktnost.
"Dama s kamelijama" je nesumnjivo neoklasična baletska predstava koja je ostavila trag u prošlosti beogradskog baleta. Po svojoj strukturi, stilu i režiji ovo je jedna umetnički vredna predstava koja na žalost nije pretrpela dodatne transformacije, pa je u celosti prevaziđena i koreografski prazna, što se najviše može primetiti u ulozi Pridans koju je tumačila sjajna Milica Jević ali potpuno igrački neiskorišćena, i uloga Nanine koju je tumačila Milja Đurić.
Ostaje pitanje zašto se jedan ovakav balet nije unapredio, stilski i koreografski osvežio, pogotovo kada se raspolaže sa igračkim potencijalom današnjeg beogradskog baleta. Uz krajnju konstataciju da se susrećemo sa velikim talentom beogradskih igrača i manjkom koreografske inventivnosti.
Dama s kamelijama će imati svoju publiku iz nekoliko razloga, na prvom mestu glavnih protagonista, scenske estetike i predivne muzike Đuzepea Verdija.
Dan kasnije u podeli su bili Mila Dragičević (Margareta Gotje), Jovica Begojev (Arman Dival), Milan Rus (Gospodin Dival, Armanov otac), Miloš Marijan (Gospodin “Ka”), Miloš Isailović (Faustin), Ivana Kozomara/Aleksandra Bibić (Faustinove prijateljice), Olga Olćan (Pridans), Nada Stamatović (Nanina).
Нема коментара:
Постави коментар