Ana Pavlović je proslavila dvadeset godina umetničkog rada.
Posle završetka srednje baletske škole „Lujo Davičo“ u Beogradu 1991. godine, dobila je svoj prvi angažman u Operi u Gracu. Tokom školovanja Ana je nesumnjivo pokazala svoj talenat te je već tada bila angažovana u Baletu Narodnog pozorišta u predstavi „Bajadera“(II čin Senke.).
Na sreću beogradskog baleta Ana se vratila svom gradu i od 1993. godine je član Narodnog pozorišta u Beogradu. Zvanje prvog soliste dobija 1998. godine a status prvakinje baleta već sledeće godine.
Ana je svojim tehničkim sposobnostima, svojim stilom i nekako nadolazećim ulogama odredila svoj pravac klasične balerine sa jakim tehničkim izrazom opredeljene romantičnim-lirskim baletima.
Napomenuću samo da je odigrala sve prvačke uloge u sledećima baletima Labudovo jezero(A.Simon), Žizela(L.Lavrovski), Don Kihot(V.Logunov), Uspavana Lepotica(V.Logunov), Žena(L.Pilipenko), Labudovo jezero(D.Parlić), Don Kihot(V.Logunov), San o ruži(M.Fokin), Slike(l.Pilipenko), Doktor Džekil Mr hajd(V.Logunov), Romeo i Julija(D.Parlić), Ko to tamo peva(Staša Zurovac), Pakita/Frančeska da Rimini(P. i Lj.Dobrijević), Kraljica Margo(K. Simić), Dama s kamelijama(L.Pilipenko).
Pored velikog broja nagrada Ana Pavlović nosi nagradu „Dimitrije Parlić“ , a veroatno će ostati upamćena kao prva balerina koja je posle dužeg vremena izašla iz zemlje i bila deo „Zvezda 21. veka“ gde je u velikom teatru Champs Elysees u Parizu prezentovala Srpski balet. Ovo potvrđuje samo jedno da je Ana vrhunska umetnica koja je svoju karijeru izgradila u svojoj zemlji velikim trudom i talentom.
Privatno Ana je vrlo skromna i duhovita. I pored 20. godina profesionalnog rada i dalje je nezaustavljiva, te je možemo svakako očekivati uz malu sreću i gostovanja koreografa u novim produkcijama i baletima potpuno drugačije forme. Za nova ostvarenja i umetničko istraživanje te traganje na svom umetničkom putu Srećno Ana!
Нема коментара:
Постави коментар