Haze Beijing Dance Theater

Koreografija: Wang Yuanyuan

Muzika: Henryk Gorecki, Symphony No. 3 and Biosphere (selections)

Trajanje: 60 minuta

Scenografija : Tan Shaoyuan

Svetlo : Han Jiang

Haze je nastao kao kreativan odgovor na ekonomske i ekološke krize početkom 2009. godine.

Na goloj sceni popunjenoj tepihom od sunđera, igrači nastoje da zadrže svoj oslonac kao da stoje na krhkoj podlozi poput jajeta uz muziku savremenog duhovnog kompozitora Goreckog.

Prazna scena, izazovne površine, i tromog muzičkog okvira kretanja igrača, kao što su ispadi, rolanja, puzanja i kolapsi na terenu neizvesnosti daju neverovatne koreografske slike. Komad se nastavlja kao metafora koja povezuje životne izmaglice i zagađenja sa duhovnim konfuzijama uključenim u vreme društvene ili individulane krize.

Haze istražuje duhovnu borbu za pronalaženjem načina hoda kroz mrak. Balet je kreiran za 14. igrača a premijerno je izveden u maju 2009. godine u Tiankiao pozorištu u Pekingu.

Emanuel Gat Dance — Brilliant Corners

Brilliant Corners je rad izraelskog koreografa i performera Emanuela Gata, koji je

postavljen za deset igrača na originalnu muziku kompozitora Thelonius Monka.

Za ovaj rad možemo reći da je to neka vrsta igrališta višestruke perspektive, otkrivajući istovremeno krhkost i stapanje relevantnog trenutka.

Brilliant Corners ili Briljantni uglovi je naziv džez albuma Thelonius Monka iz 1957. godine, stvaran da podstakne liniju razmišljanja o trenutku koji je sastavljen od niza detalja ali i jednostavnosti da slušaocu prenese neposrednost i intimnost ljudskog prisustva.

Emanuel Gat je jedan od najuzbudljivijih predstavnika savremenog plesa mladih igrača. Njegova kompanija osnovana je 2004. godine a nastupaju širom sveta. Nagrađivan je na međunarodnim festivalima višestruko a angažovan u vodećim svetskim kompanijama poput Pariske Opere, Sidnejske Opere, balet Ženeve, Marseja, Plesnog teatra u Bremenu i mnogim drugim.

Akram Khan DESH

Pomalo skeptičan i rezervisan kupio sam kartu za novu predstavu Akram Khana DESH.

Već na samom početku bio sam razuveren svojih stavova o ovom jedinstvenom umetniku.

Ne samo da sam bio ushićen i zadivljen konceptom toka predstave, već i samom energijom Akram Khana koji jedini izvođač na sceni. Predstava DESH ili HOMELAND predstavlja jedno od najličnijih dela autora, koje nastoji da ga poveže sa njegovim kulturološkim korenima.

Preslikavanje života iz Bangladeša, Khan portretiše nekoliko karakternih likova iz njegove porodice svojim pokretom i glasom. Najautentičnije delove predstave komponovali su izuzetni kompozitori(za nas najpoznatija Žozelin Pok).

DESH istražuje ideje kroz transformaciju tela, zemlje porekla, indetiteta i memorije u kontradikciji i relaciji britanskog podneblja sa azijskim. Sam Khan kaže: „Tragam za pričom koja može da se adresira na isto mesto tragedije i komedije života u Bangladešu“. Delo DASH ostvaruje kontakt sa publikom kroz nekoliko dimenzija, od vizuelnog do duhovnog samoistraživanja samog posmatrača.

Potresno je...Ljudi se otuđuju zbog gluposti...Jednom povezani ljudi nikad u životu ne treba da se razilaze...Treba da čuvaju i paze svaki korak jedno drugog. Velika je privilegija imati priajtelja, ljubavnika, brata, sestru, svoje dete ili na kraju komšiju.

Nikada mi neće biti jasno koliko ljudi troše svoju energiju na stvari koje su tako površne u životu..

Ja verujem u ljubav,u kakvom god ona obliku bila...A vi?

Za beogradsku publiku DESH će biti izveden u okviru Belgrade dance festival.

La La La Human Steps at Sadlers Wells

Savremenu plesnu trupu La La La Human Steps osnovao je u Montrealu 1980. godine Édouard Lock. Kako bi obeležio više od 30. godina revolucije u plesu stvorio je novo delo koje spaja dve tragične opere Purcell "Didu i Eneja"i Glukova "Orfeja i Euridika".

Proslavleni engleski kompozitor Gavin Bryars ujedinio je dve opere u jednu besprekornu odu, u živom izvođenju kvarteta za klavir, violu, violončelo i saksofon.
La La La Human steps uživaju međunarodnu reputaciju i brojne nagrade za jedinstvenu koreografski jezik koji su razvili, kao i stalnu inovaciju u izvođenju. U svom dugogodišnjem stavaranju sarađivali su sa Opera de Paris, Dejvid Bouvijem i Frank Zappa.
Specifično izvođenje baletskih koreografija La la la Human steps kompanije nazivana je još i "nemogućim detetom", stalnom potrebom za dinamičnim pokretima koji kao da beže iz ose i samog centra.

U novom baletu predstavljen je spoj video radova, žive muzike i svega onoga što ovu kompaniju oslikava u specičnom Lock stilu, sa mnogo novih kreacija, a većina tih tako preciznih koraka ponekad se stvaraju direktno na sceni i iz improvizacije.

Sylvie Gulliem one of the gretaest dancers ever

Internacionalna baletska umetnica Sylvie Gulliem predstavila je svoja tri baleta koja je su za nju kreirala tri najvažnija svetska koreografa: Mats Ek, William Forsythe i Jiri Kilian.
Posle prvog dela turneje koji je bio rasprodat, ovo je drugi put da Sylvie Gulliem gostuje u Sadlers Wells theatru.
Posle sjajnih kreacija u baletima "Wet Woman" i "Smoke", švedski koreograf Mats Ek predstavio je svoju novu koreografiju "Ajo"(Bye) solo koji je kreiran specijalno za Gulliem. Koreografija je postavljena na poslednju Betovenovu sonatu-Sonata Appassionata. Vrhunac večeri bio je svakako film bivšeg umetničkog direktora NDT-a Jiri Kiliana u saradnji sa Jason akirom Somma u kom naravno glavnu rolu tumači Sylvie Gulliem.
Za mene lično, ovo je bilo i više od "života", gledati jednu baletsku legendu na par metara od sebe. I zaista je tačno, bili smo hipnotisani, očarini i izmeštene iz Londona, putovali smo na njenim pokretima kroz kosmos...

UNDERGROUND Covent Garden

Dugo sam razmišljao koje bi mesto trebalo da otvori moje blogovanje iz Londona.
I ako sam potpuno bio svestan da je Konzervatorijum LABAN polazna tačka, u poslednjem trenutku sam se predomislio. Očaran Covent Gardenom i Royal Operom pri samoj pomisli da se napokon nalazim na "nultoj" tački svetske umetnosti izbor je bez razmišljanja ipak pao na Covent Garden.
Otvoreni kafići, ulični zabavljači, restorani u koje sa svih strana pristižu baletski igrači, pevači i muzičari, moderne prodavnice i još toliko toga što se ne može dočarati rečima čine ovo područje magnet za posetioce. U samom centru je Piazza, mesto veletržnice još od1974. godine. U srednjem veku područje je bilo okupirano od strane manastirskog vrta, koji je isporučivao Vestminsterskoj opatiji proizvode. Dugo tako prodavci namirnica u prošlosti su samo noću oživljavali ovo mesto, sve dok se tržnice i skladišta nisu gotovo u potpunosti raspale.
Royal Opera House, često se naziva jednostavno "Kovent Garden", konstruisan je kao "Teatar Rojal" u 1732 na dizajn Edvarda Pastira. U 1734. godini prvi balet je predstavljen, a dolaskom Hendla godinu dana kasnije izvedena je i prva opera. Mnoge od njegovih opera i oratorijumima su posebno pisana za Kovent Garden i ovde su premijerno izvedene. To je bio dom Kraljevske Opere od 1945. godine i Kraljevskog baleta od 1946.godine.
Sadašnja zgrada je treće pozorište posle destruktivnog požara 1808. i 1857. godine. Fasade, foaje i auditorijum je dizajnirao Edvard Beri, a datiraju iz 1858, ali skoro svaki drugi element ovog kompleksa datira iz opsežne rekonstrukcije iz 1990. godine koja je koštala 178 miliona funti. Rojal Opera House ima 2,268 mesta i sastoji se od četiri nivoa partera, balkona i amfiteatara- galerija. Scena je širine oko 15 kvadratnih metara. Glavni auditorijum je spojen ocena uključivanjem susedne stare zgrade Floral Hall-a, stvoreno je novo i veliko javno mesto za okupljanje.
Posle pijace-pravac balet...

Kultura nacije

Šta je kultura? Šta je kulturni sistem u Srbiji.
Šta mi podrazumevamo pod kulturom jedne nacije? Ako na prvom mestu raščlanimo šta su ustanove kulture, šta su mediji koji prezentuju kulturu, nalazimo da je Uroboros uhvatio svoj rep.
Kultura nije jednako Umetnost. Kulturni sistem u Srbiji možemo definisati po raznolikosti, a to su već pomenute ustanove kulture, predstavnici medija, sport, govor ljudi i tako dalje.
Dakle dolazimo do zaključka da je Pink televizija sa Grand produkcijom ipak umetničko nasleđe Srbije, rame uz rame sa Eurovizijom, filmovima, koncertima. Ko ima pravo da definiše šta je kultura a šta nije?
Ne poznavanja prave granice sistem se raspada, jer ko je taj ko odlučuje šta je kultura jedne zemlje? Kako mi pronalazimo ko su pravi ljudi za odlučivanje predstavnika kulture-koji su to kriterijumi. Zar kultura nije jednako sistem vrednost, samo što mi ne posedujemo sistem vrednost ali zato za sve imamo cenu. I još se postavlja pitanje zašto su Ministrstvo kulture razdvojeni od Ministarstva za omladinu i sport, pa zar mladi nisu predstavnici kulture najočigledniji. Kultura treba da bude obrazovanje u svakom pogledu, a na nama je da odlučimo hoćemo li se kulturno hraniti Bitefom, Sportskim žurnalom ili Lepom Brenom.