Iza nas je još jedna godina, astrološki posmatrana vrlo izražena raznim lomovima fizičkih, ali i mentalnih spona ljudskog tela. Nije retko bilo da ste čuli kako je neko operisao koleno, stopalo, imao prelom ruke ali i slom veze ili braka. Moja je prošla bez većih preloma, osim dva tehnička-magistraski rad i nova knjiga, ali to se ne računa.
Tokom godine proveo sam dovoljan broj sati po različitim avio kompanijama, da bih mogao da konkurišem i sam za skok sa ivice svemira. Kada smo već kod pomenutog skoka iz svemira taj događaj je na mene ostavio jednu poetsku imaginaciju Feliks Baumgartnerovog podviga. Zamislite skočiti sa ivice oblaka, proleteti duž prelepog horizonta i ostati živ. Da ne idem dalje ili šire u poeziju.
Prva tri meseca sam proveo u čarobnom Londonu sa svojom "posvojenom" engleskom porodicom. Bila su to tri meseca sa malo sna, eksplozijom kreativnosti i ideja, sa kamerom (malom sony-rentiranom iz biblioteke Laban) kojom smo napravili dosta dobre filmove. Tokom marta sam propustio jedino izvođenje baleta "Lisabonska priča" u Madlenianumu-ali za uzvrat pogledao vrlo intezivan program svetskih plesnih hitova (Hofesh Shechter, Akram Khan, Anne Teresa De Keersmaeker etc.). April je slavio srpske stvaraoce; na maloj sceni Madlenianum Opere i teatra izvedena su dva srpska baleta Balada o mesecu lutalici & Sobareva metla. Tako smo posle skoro pola veka imali priliku da vidimo i čujemo srpske balete Miloja Milojevića i Dušana Radića. Udruženje profesionalnih baletskih igrača 29. aprila obeležilo je prvu (nadam se uspešnu) dodelu Nagrade Terpsihora Ani Pavlović. Tokom meseca maja imali smo već potvrđeno gostovanje sa baletom Praznik ljubavi u tri kineska grada Daking, Urumči i Šangaj, te smo nas nekoliko vizionara počeli sa prikupljanjem sredstava za put i avionske karte koje smo do poslednjeg trenutka menjali te na kraju prošli ko' bosi po trnju-ali ipak se iskrcali krajem avgusta u Kinu. Jun je prošao u interesantnom snimanju-montiranju-preispitivanju materijala za magistarski rad My phobia. Snimajući po krovovima beogradskih starih zgrada golubove, posle trećeg dana imao sam bronzanu boju kao da sam dremao na nemilosrdnom egipatskom suncu-što je najviše uplašilo "slučajnu" gospodu iz pojedinih službi kulture(rečenica namerno nejasna). Sve ovo vreme u Beogradu se najviše govorilo o političkim horizontima vlade koja nikako da se okupi. Jul je bio rezervisan za moju prvu predstavu u Londonu u okviru Laban Showcase-a. Raditi u uslovima kakve čine Laban dance konzervatorijum-izgleda kao da ste zaista umrli i otišli u Raj(šta god ta svilena tekstura prostora značila). Po povratku sve je bilo spremno za Kinesku turneju u trajanju od 17. dana. O uspehu našeg gostovanja govori Nagrada za najbolju predstavu u Šangaju-što je pravi kontrast početka tetarskog života Praznika ljubavi odnosno da kritika i pored svih napora da uništi i zatvori jedno delo dobija na ne/značenju sopstvene procene-i hvala joj(rodnost namerno naglašena).
Zamislite kako to izgleda da vaš rad posmatraju obrazovani "topli" englezi a nešto malo kasnije u drugoj formi publika sa druge strane naše kugle. To je dar, to je zaista veliki poklon i dar. Kada sagledam svoj put-i iz niže perspektive od same ivice neba, shvatam koliko sam nakupio energije da me hrani još par meseci ispred. Pred samu završnicu godine moj povratak za London imao je misiju i zvršnicu studija, a samo nekoliko dana pre puta i završenu-korigovanu prvu kopiju nove knjige.
U zadnje sate odlazeće smak godine imam i novi hobi, ili novu igru sebe samog sa ovim lutkama od krpa koje bojim, lepim čipku i stavljam mali nakit. Budite zahvalni na tri stvari svakodnevno, i shvatićete koliko ste blizu istog tog Baumgartnerovog ruba oblaka. Budite i tužni, i ne zaboravite da svakim trenutkom imate prava na nove obrte. Budite sami ali budite i u ruci nekog kome možete zalupiti vrata sve snage ispred nosa ali ih opet odvaliti ako vam se hoće. Lagano prelazim u prozu a to onda traje do jutra.
Skočite Srećno u Novu 2013. godinu.
Prva tri meseca sam proveo u čarobnom Londonu sa svojom "posvojenom" engleskom porodicom. Bila su to tri meseca sa malo sna, eksplozijom kreativnosti i ideja, sa kamerom (malom sony-rentiranom iz biblioteke Laban) kojom smo napravili dosta dobre filmove. Tokom marta sam propustio jedino izvođenje baleta "Lisabonska priča" u Madlenianumu-ali za uzvrat pogledao vrlo intezivan program svetskih plesnih hitova (Hofesh Shechter, Akram Khan, Anne Teresa De Keersmaeker etc.). April je slavio srpske stvaraoce; na maloj sceni Madlenianum Opere i teatra izvedena su dva srpska baleta Balada o mesecu lutalici & Sobareva metla. Tako smo posle skoro pola veka imali priliku da vidimo i čujemo srpske balete Miloja Milojevića i Dušana Radića. Udruženje profesionalnih baletskih igrača 29. aprila obeležilo je prvu (nadam se uspešnu) dodelu Nagrade Terpsihora Ani Pavlović. Tokom meseca maja imali smo već potvrđeno gostovanje sa baletom Praznik ljubavi u tri kineska grada Daking, Urumči i Šangaj, te smo nas nekoliko vizionara počeli sa prikupljanjem sredstava za put i avionske karte koje smo do poslednjeg trenutka menjali te na kraju prošli ko' bosi po trnju-ali ipak se iskrcali krajem avgusta u Kinu. Jun je prošao u interesantnom snimanju-montiranju-preispitivanju materijala za magistarski rad My phobia. Snimajući po krovovima beogradskih starih zgrada golubove, posle trećeg dana imao sam bronzanu boju kao da sam dremao na nemilosrdnom egipatskom suncu-što je najviše uplašilo "slučajnu" gospodu iz pojedinih službi kulture(rečenica namerno nejasna). Sve ovo vreme u Beogradu se najviše govorilo o političkim horizontima vlade koja nikako da se okupi. Jul je bio rezervisan za moju prvu predstavu u Londonu u okviru Laban Showcase-a. Raditi u uslovima kakve čine Laban dance konzervatorijum-izgleda kao da ste zaista umrli i otišli u Raj(šta god ta svilena tekstura prostora značila). Po povratku sve je bilo spremno za Kinesku turneju u trajanju od 17. dana. O uspehu našeg gostovanja govori Nagrada za najbolju predstavu u Šangaju-što je pravi kontrast početka tetarskog života Praznika ljubavi odnosno da kritika i pored svih napora da uništi i zatvori jedno delo dobija na ne/značenju sopstvene procene-i hvala joj(rodnost namerno naglašena).
Zamislite kako to izgleda da vaš rad posmatraju obrazovani "topli" englezi a nešto malo kasnije u drugoj formi publika sa druge strane naše kugle. To je dar, to je zaista veliki poklon i dar. Kada sagledam svoj put-i iz niže perspektive od same ivice neba, shvatam koliko sam nakupio energije da me hrani još par meseci ispred. Pred samu završnicu godine moj povratak za London imao je misiju i zvršnicu studija, a samo nekoliko dana pre puta i završenu-korigovanu prvu kopiju nove knjige.
U zadnje sate odlazeće smak godine imam i novi hobi, ili novu igru sebe samog sa ovim lutkama od krpa koje bojim, lepim čipku i stavljam mali nakit. Budite zahvalni na tri stvari svakodnevno, i shvatićete koliko ste blizu istog tog Baumgartnerovog ruba oblaka. Budite i tužni, i ne zaboravite da svakim trenutkom imate prava na nove obrte. Budite sami ali budite i u ruci nekog kome možete zalupiti vrata sve snage ispred nosa ali ih opet odvaliti ako vam se hoće. Lagano prelazim u prozu a to onda traje do jutra.
Skočite Srećno u Novu 2013. godinu.
Нема коментара:
Постави коментар