KUD PLOVI OVAJ BROD 11?

ili
Ljubezen je v meni, in harmonijo z okoljem-Calgon!

Za svoj sutrašnji odlazak iz naše marine i povratak u zemlju dosadnog provoda, prostranog mora (u centimetrima) i nacionalnog ponosa muškatli, naši susedi slovenci na njima svojstven način priredili su oproštaj stanarima Mola P. i sve nas pozvali.
Ovom događaju je prethodila prava drama, od jutros je nestao pas Plave gospođe, a nakon tri sata neuspelog pretraživanja okoline (Maca je rekao, onako šugavog ni morski pas ga ne bi!), dojurio je sa mrtvim pacovom u čeljustima, ponosno utrčavajući na brod pravo pred noge vlasnice s lešinom. Tako već svedoci svakojakih proročanstva, filipinac Rio je morao zapaljenom travuljagom ceo brod da okadi i zle lovce na duše protera, a Plavu gospođu ružnih snova liši.
Slovenački par nas je dočekao kao na seansi. Odeveni u bele tunike sa (hirurško) zelenim pantalonama, pozdravljali su nas rečima "U zdravom telu, zdrav duh", dok je u pozadini sa zvučnika probijao medijativni čuveni slovenčki hit "Na planincah luštno biti".
Ovo će biti veče posvećeno homeopatiji, promociji privatnog biznisa naših domaćina, i proizvoda za oralnu upotrebu (zakonski testiranih na filipincu Riu), industrije u razvoju i sigurnim tržištem u Americi (Aljaska).
Dame in gospoda, dobro veče i dobro došli s ljubov (engleski par se osećao napokon shvaćenim). Za početak ćemo se svi na gornjoj palubi malo opustiti. Posedali smo u krugu na udobne strunjačice i čekali nova uputstva. Slovenka progovori, tihim svilenkastim glasićem "Zatvorite oči i udahnite duboko (francuzi su se toliko naparfemisali da samo što se nismo podavili), pružite ruke jedni drugima, spojimo se u lanac i ponavljajte samnom, ljubaaaaavvvv." Mi svi "ljubav", a Maca da napravi štos: "Triglav". "Pokušajmo ponovo, nismo svi povezani", reče slovenka glasom za hot line. Ljubav. Ljubaav. Ljubav je u meni i sklad sa okolinom (izvor-Lukateli).
U toj dubokoj transcedentalnoj smaračini prekinulo nas je testerisanje Mace, koji je zaspao. "I to se dešava, organizmu treba sebe prepustiti" reče slovenka majčinski nasmejano, a slovenac očinski potvrđujući (nadajući se da se Maca neće buditi i ostatak seanse dobacivati), i oboje naprave čudan pokret spojenim rukama i izgovoriše "Juhe, juhe".
Tako pročišćeni, i bezgrešni, spustićemo se na donji nivo prostarnog Hare Krišna broda i poslušati par preporuka o homeopatskim lekovima u domaćoj proizvodnji naših domaćina (koji donose radost, zdravlje, donose sigurno i bolje sutra).
Tableta broj 1. elaborira slovenka, obezbeđuje organizmu kompletnu dnevnu dozu vitamina i minerala, zaštitu od telefonskih i wi-fi zračenja, a utiče i na regulisanje pritiska i poboljšanja kvaliteta kože. Poručite je odmah i ne očekajte rak pankreasa sutra.
Tableta broj 2. osećaj umora, znakova depresije i emotivne prezasićenosti, imate nesanicu ili se budite znojavi tokom noći, ovaj čudotvorni lek u roku od 30 minuta dovešće vaš nervni sistem u ravnotežu i vinuti u prostranstvo kosmičkog osećaja zadovoljstva i lagodnosti.
Tablete su dostupne kao ne legalne u Evropskoj uniji, osim u Holandiji i Sloveniji.
Tableta broj 3. naduveni ste, prdite ili patite od kiseline, ovaj potpuno novi patentiran lek na tržištu, sa ili bez ekstrata dlake orangutana rešiće vaše abdomenalne krize. Jedino što postoji mala mogućnost nus pojava, pa se pacijentu na početku terapije jave crvenilo, svrab, ojedi a u težim slučajevima i hemoroidi.
Tableta broj 4. (kratka pauza), pita nas slovenka "šta mislite, koliko imam godina?" Francuzi se napućiše pa uvlakački tresnu "33?", "Hvala, daju mi i manje, ali..." odgovori slovenka, i nastavi "pedeset i osam!" A mi u čudu, francuzi zapljeskaše dlanovima, kao da je izvela Ariju večnog života.
"Gospodo, ovo je tableta Vaše mladosti! Podignite svoju glavu visoko, i recite svetu i sebi! Danas je dan kada neću više da starim. Neka grudi budu uvek na gore, neka brazilska zadnjica ostavi bez daha sve, neka se koža ispod ruke sasuši, neka Vam lice bude onakvo kakvog ste ga oduvek želeli! Od danas je mladost dostupna svima! Danas je dan kada počinje vaš život!"
Završila je slovenka kao Kleopatra koja je pokorila Egipat. Ostali smo kao ribe na suvom otvorenih čeljusti, čekajući da nam eliksir dotakne nepce. "Za ovo zadovoljstvo moraćete izdvojiti 10.000 evra, proizvođač zadržava prava usled nepridržavanja uputstva ili ne delovanja leka. Kupite dve tablete i dobićete na poklon baštensko crevo i prskalicu sa tri brzine.
I tableta broja 5. za večeras (mada ih u katalogu koji smo dobili ima do trocifrenog broja), specijalno za vas dragi prijatelji i samo večeras, kompletan obrok, doručak, ručak, večera. Umorni ste od prljavih sudova, masnih plehova i šerpi? Recite Dosta! Za vašu porodicu i vas jedna pilula dnevno i ceo dan ste siti. Tablete su dostupne za pojedinačnu upotrebu ili family pack. Tablete su već lansirana na debelo američko tržište.
Dobar tek!
Slovenka skoro da zaboravi, tableta broj 65. je Pet tablet-all in one. Mislili smo i na Vaše kućne ljubimce, za njihov jači imunitet, sigurna zaštita od buva i krpelja, i na kraju ipak Vaš kućni ljubimac- to ste Vi, i oni imaju prava da budu zdravi i srećni.
Sve proizvode možete on line poručiti, ili zašto čekati, sada ovde na licu mestu uz popust od pedeset posto uz kompletna uputstva i savete u originalnom pakovanju dobiti. Sve kartice se primaju sem Juba card, uz mogućnost Dinersa na tri rate.
Francuzi su odmah provukli plastične VIP GOLD kartice po dva puta za tablete večnog života, holanđanka za dosezanje najviših Ejmi Vajhaus fantazija, Plava gospođa sa psom za pet homeopaty, Hanc je kupio steroide pod nazivom "Stalone" (za Rusko tržište ista tableta zove se Putin) itd.
Veče se naravno emotivno završilo, uz mirnoću i visinu tonova glasova kakve Mol P. (takozvani p-mol) nikada do sada nije zabeležio.
Slovenac nas je pred odlazak pozvao i ponovo u krug okupio.
"Zagrlimo se zajedno dragi prijatelji i recimo glasno, Ja sam zemlja i zemlja smo Mi!"
"Slovenac bolan ti si ista budala i kad si pijan i kad si drogiran!" ispusti Maca.
Te noći naduvenim Molom P. odjekivali su vodokotlići ispirajući čudne sadržine naših stomaka Jivši Gande-Ašvgande, praćen očajničkim zavijanjem gologuzog psa (usled kontra indikacije) braneći se od krpelja, ojeda i muva.
Jutrom slovenci sa filipincem su isplovili.
...na planincah luštno je!

 

KUD PLOVI OVAJ BROD 10?

ili
Cac, Cacib ili par nedelja ranije

U jeku sezone, radoznali turisti socijalnih, privatnih smeštaja i hotela C kategorije (izvor-čuveni kamp Buljarica) u okolini naše marine, zalutaju na Mol P. Promenade dosadnih prolaznika koji odmeravaju svaki brod, zaviruju ispod, u propelere i dugi razgovori traju satima. Ponekad se fotografišu ili kamerom snimaju pored omiljenih, onih koje bi bar na jedan dan poželeli. Svaki brod je druga država i politika svakog je drugačija (nešto slično kao u Srbiji). Kapetan broda ima prava da vam izda vizu, obezbedi državljanstvo, venča ili ne daj Bože da Vas sahrani. Naravno ovo se praktikuje na većoj dubini od ove trenutne naše u kojoj mi pokorne sluge svojih plovila kao rasni psi na izložbi trepćemo ispred kinološke povorke.
Slovenka se uvek, sa naočarima Džeki Kenedi, namesti kao rađanje Venere slikara Botičeli (nisam siguran u tačnost podatka). Jednom prilikom tih masovki, Estrelja je neočešljana provirila na prozor svoje jahte, a jedno dete roditelja upitalo, šta je ovo? Stavljajući ruku preko očiju deteta otac je odgovorio: to je sine Godzila, ali zapravo ne postoji! Engleski par jednom prilikom je izmislio da slutira na svojoj palubi i smeškom uz naklon pozdravlja prolaznike (što je oteralo i ono malo potencijalnih interesenata za njihov ploveći Bakingen).
Taj stalni pritisak izloženosti javnosti i borbi skrivanja privatnosti (slovenka je diskretno uradila editorijal za Hello magazin "Moja porodica bez tajni"), zahteva svakodnevno umivanje, šminkanje, poliranje brodica (naša je prvi i poslednji put oprana po porinuću u nekoj međunarodnoj vodi), ali i veliku estetsku odgovornost samih predstavnika pomenutih barki.
Depiliranje, feniranje, farbanje, ugradnja, nadogradnja, pedikir, manikir, skupa garderoba, sve to ide kao prateća oprema luksuznog života na visokoj nozi. Nisu svi brodovi opremljein kao francuski (švedska sauna, finska sauna, gay sauna), pa su kućne radinosti (ovde paraj tamo krpi) tajno, ipak ovde prisutne. I ovde se čuvena srpska misao o spasenju i slozi pokazala tačnom. Na trenutak, da se politički ponovo posvetim bratiji, i ovog puta srbi su osmislili nešto što ceo svet koristi a nas ubi, pa dok se stabilne evropske nacije drže međusobno ko pijan plota (a i unutar svake provincije zasebno), čineći te koncentrične lance čvrstim uz pomoć poštapalice "use i u svoje kljuse", mi u našoj zemlji s dva najpoznatija "kulturna" događaja (Exit i Guča) samo gledamo da komšiji krava crkne. U tom neprevaziđenom posmatranju tuđih života, naš sopstevni nam izmakne. Tako matori (prosečna starost u Srbiji 150) a ponosni, umorni od čekanja penzije, zapitamo se gde smo, kad su svi oko nas već zadnjih dvadeset godina negde.
Možemo o ovom još na široko, ali iz bojazni da ne emigriram odmah (a probleme ostavim porodici u Srbiji), vratimo se mi našoj složnoj marini.
Plava gospođa sa psom imala je probleme sa zatvaranjem biserne ogrlice oko vrata, pa je uvek neko doskočio, osim Mace koji je s Paganinijevskim prstima dobro nije jednom udavio. Đuzepe je švajcarcu s brodom pokojnog psa, uvek dlake na vratu trimovao. Holanđanka je od Hanca tražila usluge, za koje je bila potrebna čista snaga bez upotrebe logike i mozga. Naša španska junakinja (koja trenutno s mitraljezom u ruci brani svadbarski kolač u pojasu Gazi), Estrelja, često je tražila pomoć pri depilaciji, pri čemu su joj sestrinski pomagali francuzi, a marinom pri odlepljivanju lepljivih traka s njenih nogu uvek se čuo jauk praćen zvukom kao da se stablo ruši. Za neke komplikovanije situacije, morali smo Putem srama da hodočasnimo put marine, pa sela, gde smo za estetske transformacije utočište pronalazili.
Jednog jutra upravo tim putem Estrelja i Đuzepe su se uputili. Zakazali su manikir i pedikir (a Estrelja i potkivanje nogu). Ima dva salona koja pružaju ove usluge, sertifikati u oba govore da je osoblje vrhunski profesionalno (obrazovani on line kursom). U prvom, ulazi Estrelja, dok Đuzepe ispred čeka, i kaže devojci za prijemnim pultom, Dobar dan. Ova i ne podižuću glavu pita: "pedikir ili manikir? Oba? Puta dva? Ok. Sutra u dva." Šta sutra u dva? urla Estrelja! "Nisi ni glavu kobilo nevaspitana podigla da me vidiš (ili njene kandže i koliko je tu posla), već si se kao da sam pas prema meni ponela. Možda bih ti i platila pedeset eura, za šta u Španiji mogu pet puta da uradim isto i dobijem solarijum gratis!"
Izašla je besna i rekla Đuzepeu, ako želi on može tu, ali ona ne, pa i da je jedini.
U sledećem salonu, prepunom žena, neviđena gužva. Sve pričaju, smeju se zaglibljenih nogu u lavore. Ulazi naša španjolka, a devojka sa drugog prijemnog pulta nasmejana diže glavu i upita: "Ti si sigurno Estrelja?!"
Sve žene utihnuše i okrenuše glavu ka Estrelji, odmeravajući je redgenski od gore do dole.
Estrelja se podboči (poza čajnik) u struku s rukom, a drugom uzdignutom s kažiprstom obrati svima: "Znam da sam nova u gradu, kontrolišite se!" a zatim devojci sa pulta: " I da, ja sam Estrelja!" Sve žene joj se u divljenju nasmejaše a devojka još doda "za tebe gratis, a za njega dvadeset evra!" pokazujući na Đuzepea.
Estrelja je po završetku na nokte, izlomljene stalnim ribanjem palube i mučkim poliranjem mesinga i prozora, nakvašenim slanom vodom, stavila cirkone, oslikale male cvetove (posle prvog je upitala kozmetičarku koji je to cvet, a ova odgovorila da zavisi iz kog ugla se gleda, može da bude i cvet i zec), a na nokte do malih prstiju stavila mali metalni pirsing (alka provučena kroz nokat).
Na Mol P. se prezadovoljna raširenih dlanova i na petam vratila. Promenada može da počne. Večeras će naročito pokazivati svoje šake, neka se blic isključi da ne ošteti ovo umetničko delo a aparati propisno zumiraju.
Nešto kasnije, do svog broda se doteturao i italijan Đuzepe. Na Putu srama osetio je svaki zarez betonskog pontona. Obzirom da se kozmetičarka koja mu je servisirala stopala zapričala s Estreljom, operacionim oštrim nožićem, sastrugala mu je pete kao parmezan.
Za korak udoban i lak, Đuzepe je morao u vunenim čarapama (na +40) da pričeka.
Maca je dodao: "malo te bona prepičila, neš morati opet."

 

KUD PLOVI OVAJ BROD 9?

ili
"Don't Cry for Me Argentina"

Neispavani od nevremena koje je zapljusnulo celu marinu, i topova gromova koji su celu noć oparali nebo (holanđanka je rekla da joj se usled jednog udara učinilo kao da je "grom ubio"), jutro je opizdilo svom snagom svojih zraka, pa smo se svi izmigoljili iz vodenih kamp prikolica i odmah primetili da su emigranti isplovili. Kao gusari, usred olujnog mora negde na pučini nestali.
Plava gospođa sa psom kikotala se duž pontona vukući nogu u gipsu (koju smo svi ispotpisivali) i ismejavajući predskazanje filipinca Ria, praveći se da je zombi (kao igrač iz spota Thriler već zombiranog Majkla Džeksona-sem rukavice i belih čarapa koji su preparirani). Ovaj naročito živahni performans u duhu Marine Abramović prekinula je španjolka Estrelja, istrčavši raširenih ruku (kao Evita Peron iz poslednjeg pokušaja krš filma da oživi slavnu heroinu) na svoju terasu zadnje palube obrativši se licima nacije Mola P.
Proročanstvo! Proročanstvo se obistinilo!
Tog trenutka Plava gospođa sa psom se okliznula, nabila pošteno lumbalni deo i iščašila zglob na levoj ruci.
Kao opareni smo do španjolke dotrčali. Estrelja je napravila malu glumačku pauzu (duboko dišući), čekajući da se dugonogi francuzi u cipelama s platformama graciozno dovuku, i engleski par nešto sporije. "Britanci pre će bolan kiša no vas dva jarana, ajd ba" viknuo im je Maca.
Preko međunardnog sajta za upoznavanje i traženja odgovarujućih podudarnih partnera (da se ne lažemo facebook-a), po kome se poklapaju horoskopski znaci, materijalne sposobnosti, visina i dužina i boja očiju budućih parova, plus bonus slike s letovanja, španska lepotica je dobila ponudu za brak! Ni manje ni više od bogatog Jevreja. Izgovarajući svako na svom jeziku Jervejin (Jews), Maca je pogrešno razumeo ovaj homonim kao Juice (Đus), pa je zbunjen filipinca upitao kako se udaje za Đus kad je to voćka! Hanc je u šakama stegnuo par put gumeni trenažer, ne bi li se opustio.
Bogati mladoženja pozvao je Estrelju u Izrael (granični prelaz kod pojasa Gaze), da se spakuje, kupi avionsku kartu i dođe. Sve troškove će refundirati čim sleti. Im nin alu! Nema čekanja za španjolku, to je to, shvatila je nakon par (chat) poruka da je On (Jicak-Frank-nešto s kapicom na ćeli) pravi. Večeras će se spakovati, govna i slanu vodu iz tankova u marinu ispustiti (u pitanju je marina s plavom zastavom i slikom delfina), ključ od jahte u koverti na portirnici kapetinije ostaviti na ime vlasnika broda, sa pismenom porukom neopozive ostavke (uz telefon treće sestre posle nje-ako zatreba, da biznis ipak ostane u porodici). Posle ponoći taxi će je na lokalni aerodrom izvesti, i Šalom! I Low-cost! Pravac u zemlju Ofra Haze.
Moli da joj se odmah pomogne oko izbora stajlinga, na šta su se francuzi samo pogledali i pokorno u Estreljine odaje s garderobom nestali.
Amigosi, ovo je naše veče, da se ispraćaj za nevestu napravi!
Za vreme koje je curilo kao kroz peščanik, Estrelja je skrpila večeru- buritose s lukom ( i samo s tim kada se setim), otvorila par vina mešajući ih zajedno u bokal za sangriju i riohu (rioja) a pre sve toga priredila nam mali oproštajni plezir Flamenko večeri.
Svi smo posedali na ponton ispred Estreljinog broda u frotirne jastuke, natrpali papirnate tanjire specijalitetom večeri, i čekali da se Karmen pojavi... Prvi su izašli francuzi, malo nešto kenjali a zatim se podelili; Patrik će da pusti muziku, a Pascal da da znak kada da se diva (El Divo) na scenu pojavi.
Niskom, zategnutom, punđom kojom je ukroćena crna divlja vlas španske krvi, iscrtnaih očiju tamnom olovkom i senkama noći, crvenih krv karmin masnih usta, u crnoj haljini na bele tufne (kombinacija: gore kupaći iz jednog dela i dole: haljina-slučajno se podudarili), sa crvenim pupoljkom, na kraju u ruci (kompletan make up je zadržan za odlazak u verenički zagrljaj), pred nama je zaplesala temperamentnu varijaciju El Bruja španske noći. Pri prvom udaru štikle, krenuli su taktovi pevačice s glasom stogodišnjeg pušača Morave ili Drine iz neke Gipsy Kings zabiti.
Potpuno (neočekivani) izobličen izraz Estreljinog lica u patnji (imamo svi utisak da nas gleda pravo u oči, beči se i kezi-pa spuštamo pogled), zanosu, slobodi nekontrolisanih ruku, najviše je smetao gologuzom psu Plave gospođe, te je već posle druge strofe zavijanja "Tu solos Bandidos" zapenio i krenuo da kidiše i laje na našu igračicu. Koreografija je imala uspone i padove, snažnih uvijanja ekstremiteta i glumačke mimike, podsećajući na virtoznost režijskih rešenja velikana srpske koreografije Lidije (Velike) Pilipenko. Nakon par ućutkivanja nervoznog psa, Mercedes je i sama odustala od izvedbe igre do kraja, objašnjavajući da je već dovoljno nabila zglobove izvajanih kravljih članaka a do samog kraja je i onako sve isto.
Uplakanim pogledom (od buritosa koji su nam pročistili bronhije za narednih deset sezona sa gripom) pozdravili smo našu nevestu aplauzom i povicima Ole (Maca je naročito insistirao na tome).
Nakon obilne koncentracije vazduha ispunjenim varenjem luka iz naših utroba, Plava gospođa sa psom je izjavila da tek večeras vidi koliko je Estrelja lepa. Što je našoj udavači dalo povoda da izmisli dve nove priče (kako bi ostala i dalje Zvezda-Estrelja večeri); prvi da joj je izraslina na obrazu (mladež s dlakama koji ne sme da brije) sestra bliznakinja koja se nikad nije razvila (ili rodila) te ona tako jadnica jedinica (sa još pet sestara negde u Kataloniji) nikada nije sama s prirodnim pirsingom (anomalijom) na licu. Druga je još ekskluzivnija, naime jednom prilikom dok se šetala prašnjavom ulicom Madrida, kao u filmu Mal education, primetio ju je niko drugi nego lično Pikaso, na šta je Maca dodao kako u Bihaću ima Picasso (sa dva s) disko klub. Zaslepljen njenom divljom lepotom (žene s bradom, sestrom bliznakinjom Končite Vurst) odmah je poželeo da sačini portret, i ako se u proračunu smrti slavnog slikara i rođenja njegove muza desio jedan disbalansni plus-minus od deceniju i pol.
Već mamurni od dodatnih isparenja slatkog vina, pomogli smo da se fiesta završi a naša Estrelja za medeni odlazak pripremi (jedino je holanđanka ostala iznad velikog ovala s buritosima ne bi li isplakala još koju).
Možda nikada nećemo saznati ko se krija iza lica Mona Lize, ali ćemo jednog dana možda otkriti zagubljeni portret Estrelje čuvenog slikara Pikasa (i sestru bliznakinju u labaratoriji za beningne mladeže).
Duboko u noći nebom iznad Mola P. je ponovo proparao jak zvuk, ovog puta motora aviona easy travel kompanije Hebreh-free-fly, spuštajući je negde istočno od nas na zid plača i ludi kamen Riovog proročanstva.
Viva Estrelja!

KUD PLOVI OVAJ BROD 8?

 ili
Put kojim se ređe ide

Kapetanija naše marine nalazi se u centru zrakasto povezanih pontona (nešto nalik ostrvskoj palmi u bogatoj arapskoj zemlji-izvor Discovery), od kojih je jedino Mol P dodat na jednu od tih grana. Kao da je otkinut, pa privezan, tako put sa bilo koje brodice našeg pontona do kapetanije traje isrcpljujuće dugo. Najnesnosnije je kada raspali standardnih 45' a moraš tim putem preći do jedinog marketa u marini. Ovu rutu prozvali smo "Put srama" (Walk of shame) iz dva razloga: sramota je što toliko bogati ljudi moraju da pešače-zašto jednostavno ne lebde, i drugi, toliko su bogati da je to stvarno sramota. Svakim odlaskom po lokalnu (netačnu) vremensku prognozu, pijaću vodu (samo slovenački brod reciklira morsku) ili nešto treće, isposnički hodočasnimo put Međugorja imajući uvek iskustva fatamorgana i priviđenja: Gospe sa Hristom; Gospe bez Hrista; Gospe s mužem; Psa Terrija ili jednostavnu igru kaleidoskopskih svetlucavih tačkica.
Estrelja je pre neki dan hodočasni Put srama prepešačila za malo na kolenima (kao Paulo Koeljo), jer je na noge natakla plastične papuče koje je kao bonus poklon dobila u nekim ženskim novinama. Posle je zaključila, "ma da sam i ukrala ovoliko ne bih ispaštala."
Lokalna meterološka stanica u kapetaniji naše marine najavila je za večeras promenu vremena, snažni vetar praćen kišom. Sličnu informaciju dobila je i slovenka od svog homeopatskog udruženja sa sedištem na Križankama, pa je od jutros radila samo vežbe za disanje (što je Macu preko puta pontona strašno napalilo). Pas plave gospođe celu jutro vuče guzicu po betonskom molu, dok posade naših komšija uvezuju (duplo) svoje jedrilice i jahte u slučaju nepogode. Jedino su francuzi imali malih problema, zbog nanizanih brojanica oko vratova (belih koje daju odličan kontrast kada nemaju majice) stalno ih mešaju s kanapima broda i povlače svoje vratove (u kandže giljotine-sprave koju su civilizacijski najvise usavrsili).
Vremensku nepogodu pratiće prekid struje u celoj marini!
Maca ima agregat pa možemo svi kod njega, ali Plava gospođa sa psom insistira da se okupimo uz fenjere i sveće kod nje. Holanđanka je rekla da na tom brodu možemo jedino da prizivamo duhove, posle čega nas je pogled Filipinca (praćen vetrom) ponovo presekao. Slovenački par je predložio da možemo odlično da se provedemo ako budemo zamislili želju i otvarali pasians! Dok jedan igra ovaj drugi zamišlja želju (a ostali se smaraju). Udarom slabašnijeg groma, slovenački stjuard filipinac Rio, okrene se prema nama (kao u najavnoj špici Bolivudskog filma) i reče (potvrdujući sumnju da ima natprirodne moći) "mogu da Vam uradim natalnu kartu i pogledam šta vas čeka u budućnosti!" Estrelja i večerašnja domaćica Plava gospođa sa psom su ga bukvalno unele u brod. U mraku, samo licem osvetljeni, čuo se glas filipinca kako prikuplja astrološke podatke svojih žrtvi. Prva željna budućnosti bila je španjolka Estrelja. Tranzicija škorpije u blizanca u odnosu na konja koji prelazi u transcedent kravu, polukružno ka...šta je bilo sa majkom? Kaže Estrelja da je po rođenju napustila. Mi u čudu-On stvarno vidi! Pita Maca jel živa ili mrtva? Filipinac pogleda strogo u bosanca i ovaj zaćuta. Dalje vidi to i to, da ne ide tu i tu... vidi mušku figuru ispred zida, sa šeširom i loknama. Pita Estrelja jel bogat? Kaže filipinac-ima zlatan zub. To je on! Uzviknu španjolka. I kraj, ništa više ne vidi. Sledeća je Plava gospođa sa psom. Sedma kuća u tranziciji sa... Neptun retrogradan u odnosu na prošli život. Dugo razmišlja filipinac, pa je gleda, pa gleda u papir i računa nešto, pa se nakašlja (a mi se u uvo pretvorili). Kaže Astrolog Rio (regulus), "sledeće leto nećete biti više sa nama!" Kaže Maca, "pa neće bolan letovat cjele godine!" Ne! Plava gospođa sa psom će tog dana, u toliko sati otegnuti svoje papke, a svoju plavu kosu prostreće po nebeskom pašnjaku. Zadnje što će videti u trzajima smrti, biće pegavo dupe njenog psa.
"Aj Brus Li šut bolan" reče Maca, a slovenac da situaciju napravi još neprijatnijom reče da mu se pasians treći put ne otvara (što je verovatno loš znak).
U tom trenutku komemorativni skup prekine motor emigrantskog broda, osvetljen kao da su priključeni na pogon Sotone. Plava gospođa sa psom nas zamoli da je vreme da odemo sve nas isprati.
Te noći niko od nas nije oka sklopio (osim holanđanke), što zbog oranja Sv. Petra, što zbog sigurnih večnih lovišta gospođe sa psom.
Jedino je na Estreljinom brodu, dugo u noći KGB baterijska lampa bila uperena u filipinca, izvlačeći poslednji astrološki podatak od Ria: da li je sto posto siguran da je bogat. A jel muž?

KUD PLOVI OVAJ BROD 7?

ili
"Krepi dušu osvježava, Radenska спојува!"

 

Kao hipnotisani Macinim pozivom da nas na svojoj trospratnoj jahti izvede na izlet, rastrčali smo se kao mravi kako bi spremili i kupili sve što nam je potrebno za izlet. Čuveni bosanski biznismen Maca pozvao je sve sem utegnutih francuza ali, nakon upornog insistiranja slovenačkog para kako smo danas svi isti i da je rodna ravnopravnost odavno kao dobar dan, Patrik i Pascal dopisani su na listi.
Babo Maca nas je dočekao u 12 časova sa majicom Josip Broz sa veliki natpisom TITO. Nešto kasnije smo primetili da na levoj ruci ima i tetovažu JNA 1982. Jedino mi bivši proleteri smo shvatili ovu simboliku, slušajući usput slovenački par kako objašnjavaju da je pored Mateje Svet, Tito najpoznatiji Slovenac(i verovatno jedini).
Obzirom da smo svi (tokom ovih para dana) postali ujedinjeni kao Evropska unija, a raspašćemo se kao nesrećna Jugoslavija, poleteli smo Macinom komandnom mostu (koji kao da je pozajmljen iz serijala Enterprajz).
Estrelja je odmah uručila Macinoj mladoj (nadamo se punoletnoj) ženi svoj kolač. Da pojasnim njen kolač je ono što naše bake i mame prave kao koru patišpanj pa posle nafiluju. Kod nje je kolač samo ta kora, pa vam je potrebna kisela voda da bi ste ga svarili. Što nije bio problem, jer, slovenci su se baš istrošili i doneli već načeti litar čuvene kisele vode "Radenska tri srca". Maca je odmah rekao "Janez ti'š bolan samo mehuriće danas beharit!"
I nemac Hanc je bio darežljiv sa tekućinama, on je sa sobom doneo pet litara bavarskog piva za sopstveno konzumiranje i otvarač za flaše sa natpisom Švarcvald (Klinik). Holanđanka i Plava gospođa sa psom prokomentarisale su da Hanc toliko smrdi na alkohol, kao da je celu noć (kao slavni grčki filozof Diogenes) proveo u buretu.
Engleski krunski poslanici su za piknik poneli termos sa čajem boje blata i mirisa prdeža, uz dodatak (na kap čaja-litar brendija). Sa termosa se preslikavala 3D slika mladog klempavog  već proćelavog večitog princa Čarlsa i Ledi D. Kada pomerate lagano bocu (gore-dole/napred-nazad) oči im se zatvore i otvore, s tim što je deo gde je Dajana malo pohaban (slučajno). Vlasnik broda sa imenom pokojnog psa Terry, švajcarac, našem domaćinu poklonio je tompus Kohiba, predimenzionisanog falusnog oblika (sa kog francuzi nisu oči skidali), koji je Maca odmah zapalio kao normalnu standardnu cigaretu. Povukavši dim do Ahilove pete, na licu koje se u sekundi pretvorilo u purpurni vulkanski gejzir i graške znoja, samo je prokomentarisao "Crko!". Francuska posada se uz konsultacije sa slovenkom za ovu priliku obukla pristojnije. Za razliku od Patrikove majice sa printom Ajfelovog tornja optočenim cirkonima i kristalima, Pascal je imao treger majicu sa natpisom "Im to sexy for my Cat (za Macu)! U torbu marke Material Girl niko nije zagledao. Za razliku od holanđanke i Plave gospođe sa psom, koje su sa sobom u cegerima ponele razne đakonije, ja sam doneo sve sastojke za srpski koktel špricer.
Maca je snažne motore plastične grdosije pokrenuo malim džoistokom kao igračku, kaže da može i sa WC šolje s lakoćom da upravlja. Odmah smo zauzeli pozicije za grupno fotografisanje malim Polaroid aparatom u vlasništvu francuza, koji direktno postuje slike na instagram, tviter, facebook i gay portal "Razapeti Anđeo". Fotografisala nas je Macina žena, koja je posle nestala sa francuskom posadom aranžirajući posluženje.
"Čim se ukotvimo u neku uvalu, da raspalimo merak". I bi tako, čim je Maca pritiskom na dugme down daljinskog upravljača spustio sidro, raspalio je električni roštilj, isto na dugme, i po rešetkama razbacao ćevap.
U isto vreme slovenka je u svom Yasso jednodelnom kupaćem kostimu, gracioznim pokretom balerine, istegnutih izvajanih nogu, skočila besprekorno, na glavu, u prozirnu vodu. Izazvan ovom lepotom, Maca se zaleteo, vinuvši u vazduh, skokom laste, kamikazno skočio direktno na stomak, na isto mesto gde je sekund pre zaronila slovenačka Ester Vilijams. "Alaha mi, živ ne izronio" začuo se glas iz unutrašnjosti broda Macine mlade neveste.
Plava gospođa sa psom (i gipsom tokom svih ovih dešavanja) puče od smeha zajedno sa Estreljom. Nismo ni došli sebi od cunami udara kada je Maca već olupan izronio.
Gazda je sve naše potrebe zadovoljio: skuter, čamac, banana, đakuzi, koka kola, marlboro, suzuki, te smo već nakon prvog sata sve isprobali. Čak se i gologuzi pas na traci (koju Maca nikad nije koristio) istračao u brodskoj teretani.
Raskošni bosanski ručak završili smo sa Estreljinom tortom, s tim što smo svaki zalogaj litrama tekućina podmazali. Po terasama smo se na udobnim ležaljkama iskoštili i razbaškarili, osim engleza koji su naviknuti na memlu u donjoj kabini ostali. Slovenka je legla na pramac broda, neprirodno uvlačeći stomak te su je francuzi sa oduševljenjem slikali (i postovali+tagovali).
Tog trenutka slovenac je pokušao da bude duhovit; kaže znate li da se naš filipinac zove Rio? Samo je Estrelja podigla oči. Ali pošto smo na moru, nastavlja slovenac, zvaćemo ga Rio Mare! i zaceni se sam od smeha. Kaže Maca, "Jel bona Janez tebi opičila radenska u mozak kad si tako duhovit. Šta bi bilo da si zguto Centrum vitamin, matere ti, bolan podivljo bi načisto! Aj šut ba."
Na suprot tri ležaljke na kojima su ležale Estrelja, Plava gospođa sa psom i holanđanka, izvalio se nemac Hanc. Ležeći na leđima, precizno nemački povijenih snažnih arijevskih nogu u kolenima, sa leve strana su mu ispala pozamašna muda. Tri voajerke, Estrelja po prilično uspaljena, zakikotale su se sa uzvicima glasno, da je gazda Maca odmah pobegao sa standup komedije slovenca da vidi o čemu se radi. "Vid švabe što mu ispo wurst!" Čak je i slovenka na kratko opustila dijafragmu u naletu bosanskog humora.
Dugme Up i Go označilo je da se sidro diže, i kao u filmu zvezdane staze putovanjem kroz vreme, stigli smo za trenutak u marinu na Mol P. Rasplodni bik Hanc pomogao je da se Macina grdosija za ponton veže. Ostao je dogovor da se okupimo možda kasnije, što niko nije ispoštovao jer smo svi omamljeni vazduhom, mi skromni hodočasnici letnjih uživanja, bogobojažljivi podvižnici neudobnog (i neshavećenog) života nestali u svoje konzerve i utonuli kao Radenski mehurići u san.

KUD PLOVI OVAJ BROD 6

ili
Ćao Ramazzoti!

 
Jutros je isplovio kapetan Đuzepe.
Dugo smo stajali na pontonu gledajući njegov brod kako u moru nestaje, pridržavajući engleski "kraljevski" par da od mamurluka ne potone kao motika u Temzi.  Estrelja mu je poklonila čuveni kolač, koji će mu biti neophodan jedino ako želi negde na pučini da stvrdne stolicu (ili da se odbrani od ajkule-istom). Holanđanka je u agoniji pobegla odmah na svoju jahtu kako bi potopila suzama palubu, most i deo svog potona (toliko može da rida). Plava gospođa sa psom odala nam je tajnu da mu je napisala ljubavnu pesmu, koju je u flaši spustila odmah u vodu, ne očekujući da će Đuzepeov propeler istog trenutka da je zakači i smrska na parčiće. Izbegavajući staklene projektile koji su poleteli na sve strane, umesto da stihovi ugreju Đuzepeovo srce oni će još dugo posle nas na dnu slanog korita plašiti ribe. Švajcarac mu je poklonio specijalne firmirane japanke sa printom pokojnog psa Terrija, čija njuška pada na mesto pete u plastičnim papučama, izgleda neprirodno iskežena u zanosu teranja.
Cela marina spava i sve je mirno, osim naših silueta koje se sa uzdignutim dlanovima mačkaju u vodi. Kakav čovek je taj Đuzepe! Ko je on!
Đuzepe tvrdi da svaki prosečan Italijan ako ne priča onda mora da proizvodi kakav takav zvuk prateći sve to sa gestovima dlanova, skupljenih šaka, celih ruku a ponekad i čudnim uvijanjem tela. Baš takav je i naš Đuzepe. Crne kratko podšišane kose sa dubokim zaliscima, tipične građe za italijane i Polo majicom sa obavezno uzdignutom kragnom, povećih i ravnih tabana. Obzirom da nije ovladao ni jednim drugim jezikom kao jezikom čuvenih kancona, često se dešavalo da mu omane pa se obrati Maci u ženskom rodu. Što Maca puno nije ni primećivao, jer je u par navrata pokušao i on da komunicira na italijanskom, pa je jednom prilikom skočivši u hladno more italijanu na bosanskom-san marinskom uzvratio "Akva molto 'ladno, Ja frigo ko penis". Sve nas je obožavao i ogovarao, ali vrlo suptilno, tako da se spretno podvukao pod kožu svima, a najviše švajcarcu vlasniku broda sa imenom pokojnog psa Terry. Bili su brod do broda. Đuzepe negde u prelepoj domovini ima isto tako prelepu ženu i dvoje dece (fotografijama sve dokumentovao). Bio je pravi domaćin i mada se nismo (ovajdili) najeli njegove paste (koju je on nazivao a la dente a mi presnom) i napili dovoljno esspreso kafe, uživali smo svaki dan s njim.
Razmenjivanje telefona ili elektronske adrese uvek urodi plodom-da se niko nikad nikom više ne javi, jer nas život uhvati pod svoje, pa žali Bože vizit karti i posečenog Amazona.
Gledajući ga kako nestaje na pučini, slovenka uzdahnu i reče da se nije ni okrenuo, što je nemačkog kapetana Hanca strašno zbunilo, što bi se okrenuo, treba gledati napred ispred pramca, emocije su mu zadnji put na trenutak bile probuđene kada se rušio Berlinski zid.
Slovenački stjuard filipinac mu je na svoj način uputio želje i molitve za duge i mirne vode, u isto vreme gledajući psa Plave žene, tako da smo pomislili da možda od danas i s njim komunicira.
"Aj bona šta se popišali!" uzviknu Maca. "Čim se razdani vodim vas jarani na izlet sa mojom barkom!"
U trenutku iskrsnu novi zadatak i uzlet za novu avanturu.
Neka Bog čuva kraljicu naših nacvrckanih podanika Jelisavete 2, ali neka čuva i Đuzepea ma gde bio!
Ćao Pepe!

KUD PLOVI OVAJ BROD 5?

ili
Haški proces

Pre nego što se upekao betonski ponton Mola P, moj telefon je užareno urlao negde u kabini. Na godišnjem odmoru nikada se ne javljam iz principa na isti, deveti poziv moje nove, zgodne, sedamdesetogodišnje sekretarice iz Beograda, govorio je da je nešto vrlo važno. Ponuda za posao urednika jednog dnevnog lista, koji redovno čita moj blog, za kolumnu pod nazivom "Putopis"! I pre nego što sam se osvestio, slušam sekretaricu kako mi ponosno objašnjava da je na našem štampaču (koji smo dobili od nekog prijatelja-da bacimo usput) uspešno zamenila ketridž. I da je napokon otvorila nalog na facebook-u ali se i dalje plaši da sve kontroliše CIA. Da mi je zakazala po povratku kardiovaskularni pregled. I šta da odgovori uredniku lista za kolumnu? I...prekid veze.
Kolumna "Putopis"! Istog trenutka mi je kroz glavu prošla misao da jedna moja koleginica već dugi niz godina piše svoje Putopise. To bi bilo pravo svetogrđe da joj ja otimam posao, kada ona u jednoj zemlji u tranziciji jedva sastavlja kraj sa krajem primajući nacionalnu penzijicu kao zasluženi umetnik, podpomognutu apanažama dnevnih listova i drugim, glađu primoranim, estradnim aktivnostima. Pomislih da otrčim do komšinice holanđanke i upitam kako bi Haag rešio ovu otimačinu hleba iz usta, ali odustah. "Među nama" moj stil pisanja ipak nije dorastao jednoj ovakvoj ponudu, te će moji čitaoci i dalje biti osuđeni na hand made Blog. A onda možda jednog dana kada umrem šerpasi će me na svojim plećima izneti do Tibeta kao zaslužnog pisca.
Odmah sam potrčao da podelim ovu vest sa svojim sustanarima, ali tamo se dešavalo nešto mnogo interesantnije. Francuska posada Patrik i Paskal danas su dobili novu uniformu. Pink košulje sa vezenim ružama i army šorceve pripijene uz napumpane butine. Cela marina šljašti od Žan Pol Gotjea. Uniforme, kojima bi pozavidela i Marija Antoaneta (a nije isključeno ni Madonna), su napravljene od specijalnih vlakana da su uvek ispeglane, suše se rekordno i ističu maksimalno. Imaju sedam istih, za svaki dan u nedelji. Maca bosanac je rekao da će ih poubijati ako mu se približe. I slovenački par je pao u iskušenje kupovine s Estreljom. Najpoznatija salata na Molu P je Capresse salata (paradajz, mocarela, bosiljak).  Bosiljak se jede kao na pašnjaku i svi imamo odličnu, zelenu, mirišljavu probavu. Slovenački par odvažio se da kupi ne samo list već celu biljku u saksiji ali dajući predlog da to učine fifti fifti sa Estreljom. Uz precizne evropske zakone da biljka jedan dan bude kod španjolke a jedan kod njih. Zgrožena ovom ponudom Estrelja je sama izdvojila tri eura, dodajući da bi to bilo isto kao kada bi zatražila da podele njihovog stjuarda filipinca! Slovenački par je nakon dugog razmišljanja i kalkulisanja ipak odustao od drugog stabla jer im je najlepši ispred nosa maznula španjolka, pa će nekim briselskim konvencijama u mislima uživati u istom.
Dok uživamo u koloritu rascvetanog Francuskog broda, pitam se nisu li ovi naši "Putopisi" prikladniji za Burdu ili Treće oko, samo nam još horoskop i vremenska prognoza fali.