KUD PLOVI OVAJ BROD 7?

ili
"Krepi dušu osvježava, Radenska спојува!"

 

Kao hipnotisani Macinim pozivom da nas na svojoj trospratnoj jahti izvede na izlet, rastrčali smo se kao mravi kako bi spremili i kupili sve što nam je potrebno za izlet. Čuveni bosanski biznismen Maca pozvao je sve sem utegnutih francuza ali, nakon upornog insistiranja slovenačkog para kako smo danas svi isti i da je rodna ravnopravnost odavno kao dobar dan, Patrik i Pascal dopisani su na listi.
Babo Maca nas je dočekao u 12 časova sa majicom Josip Broz sa veliki natpisom TITO. Nešto kasnije smo primetili da na levoj ruci ima i tetovažu JNA 1982. Jedino mi bivši proleteri smo shvatili ovu simboliku, slušajući usput slovenački par kako objašnjavaju da je pored Mateje Svet, Tito najpoznatiji Slovenac(i verovatno jedini).
Obzirom da smo svi (tokom ovih para dana) postali ujedinjeni kao Evropska unija, a raspašćemo se kao nesrećna Jugoslavija, poleteli smo Macinom komandnom mostu (koji kao da je pozajmljen iz serijala Enterprajz).
Estrelja je odmah uručila Macinoj mladoj (nadamo se punoletnoj) ženi svoj kolač. Da pojasnim njen kolač je ono što naše bake i mame prave kao koru patišpanj pa posle nafiluju. Kod nje je kolač samo ta kora, pa vam je potrebna kisela voda da bi ste ga svarili. Što nije bio problem, jer, slovenci su se baš istrošili i doneli već načeti litar čuvene kisele vode "Radenska tri srca". Maca je odmah rekao "Janez ti'š bolan samo mehuriće danas beharit!"
I nemac Hanc je bio darežljiv sa tekućinama, on je sa sobom doneo pet litara bavarskog piva za sopstveno konzumiranje i otvarač za flaše sa natpisom Švarcvald (Klinik). Holanđanka i Plava gospođa sa psom prokomentarisale su da Hanc toliko smrdi na alkohol, kao da je celu noć (kao slavni grčki filozof Diogenes) proveo u buretu.
Engleski krunski poslanici su za piknik poneli termos sa čajem boje blata i mirisa prdeža, uz dodatak (na kap čaja-litar brendija). Sa termosa se preslikavala 3D slika mladog klempavog  već proćelavog večitog princa Čarlsa i Ledi D. Kada pomerate lagano bocu (gore-dole/napred-nazad) oči im se zatvore i otvore, s tim što je deo gde je Dajana malo pohaban (slučajno). Vlasnik broda sa imenom pokojnog psa Terry, švajcarac, našem domaćinu poklonio je tompus Kohiba, predimenzionisanog falusnog oblika (sa kog francuzi nisu oči skidali), koji je Maca odmah zapalio kao normalnu standardnu cigaretu. Povukavši dim do Ahilove pete, na licu koje se u sekundi pretvorilo u purpurni vulkanski gejzir i graške znoja, samo je prokomentarisao "Crko!". Francuska posada se uz konsultacije sa slovenkom za ovu priliku obukla pristojnije. Za razliku od Patrikove majice sa printom Ajfelovog tornja optočenim cirkonima i kristalima, Pascal je imao treger majicu sa natpisom "Im to sexy for my Cat (za Macu)! U torbu marke Material Girl niko nije zagledao. Za razliku od holanđanke i Plave gospođe sa psom, koje su sa sobom u cegerima ponele razne đakonije, ja sam doneo sve sastojke za srpski koktel špricer.
Maca je snažne motore plastične grdosije pokrenuo malim džoistokom kao igračku, kaže da može i sa WC šolje s lakoćom da upravlja. Odmah smo zauzeli pozicije za grupno fotografisanje malim Polaroid aparatom u vlasništvu francuza, koji direktno postuje slike na instagram, tviter, facebook i gay portal "Razapeti Anđeo". Fotografisala nas je Macina žena, koja je posle nestala sa francuskom posadom aranžirajući posluženje.
"Čim se ukotvimo u neku uvalu, da raspalimo merak". I bi tako, čim je Maca pritiskom na dugme down daljinskog upravljača spustio sidro, raspalio je električni roštilj, isto na dugme, i po rešetkama razbacao ćevap.
U isto vreme slovenka je u svom Yasso jednodelnom kupaćem kostimu, gracioznim pokretom balerine, istegnutih izvajanih nogu, skočila besprekorno, na glavu, u prozirnu vodu. Izazvan ovom lepotom, Maca se zaleteo, vinuvši u vazduh, skokom laste, kamikazno skočio direktno na stomak, na isto mesto gde je sekund pre zaronila slovenačka Ester Vilijams. "Alaha mi, živ ne izronio" začuo se glas iz unutrašnjosti broda Macine mlade neveste.
Plava gospođa sa psom (i gipsom tokom svih ovih dešavanja) puče od smeha zajedno sa Estreljom. Nismo ni došli sebi od cunami udara kada je Maca već olupan izronio.
Gazda je sve naše potrebe zadovoljio: skuter, čamac, banana, đakuzi, koka kola, marlboro, suzuki, te smo već nakon prvog sata sve isprobali. Čak se i gologuzi pas na traci (koju Maca nikad nije koristio) istračao u brodskoj teretani.
Raskošni bosanski ručak završili smo sa Estreljinom tortom, s tim što smo svaki zalogaj litrama tekućina podmazali. Po terasama smo se na udobnim ležaljkama iskoštili i razbaškarili, osim engleza koji su naviknuti na memlu u donjoj kabini ostali. Slovenka je legla na pramac broda, neprirodno uvlačeći stomak te su je francuzi sa oduševljenjem slikali (i postovali+tagovali).
Tog trenutka slovenac je pokušao da bude duhovit; kaže znate li da se naš filipinac zove Rio? Samo je Estrelja podigla oči. Ali pošto smo na moru, nastavlja slovenac, zvaćemo ga Rio Mare! i zaceni se sam od smeha. Kaže Maca, "Jel bona Janez tebi opičila radenska u mozak kad si tako duhovit. Šta bi bilo da si zguto Centrum vitamin, matere ti, bolan podivljo bi načisto! Aj šut ba."
Na suprot tri ležaljke na kojima su ležale Estrelja, Plava gospođa sa psom i holanđanka, izvalio se nemac Hanc. Ležeći na leđima, precizno nemački povijenih snažnih arijevskih nogu u kolenima, sa leve strana su mu ispala pozamašna muda. Tri voajerke, Estrelja po prilično uspaljena, zakikotale su se sa uzvicima glasno, da je gazda Maca odmah pobegao sa standup komedije slovenca da vidi o čemu se radi. "Vid švabe što mu ispo wurst!" Čak je i slovenka na kratko opustila dijafragmu u naletu bosanskog humora.
Dugme Up i Go označilo je da se sidro diže, i kao u filmu zvezdane staze putovanjem kroz vreme, stigli smo za trenutak u marinu na Mol P. Rasplodni bik Hanc pomogao je da se Macina grdosija za ponton veže. Ostao je dogovor da se okupimo možda kasnije, što niko nije ispoštovao jer smo svi omamljeni vazduhom, mi skromni hodočasnici letnjih uživanja, bogobojažljivi podvižnici neudobnog (i neshavećenog) života nestali u svoje konzerve i utonuli kao Radenski mehurići u san.

KUD PLOVI OVAJ BROD 6

ili
Ćao Ramazzoti!

 
Jutros je isplovio kapetan Đuzepe.
Dugo smo stajali na pontonu gledajući njegov brod kako u moru nestaje, pridržavajući engleski "kraljevski" par da od mamurluka ne potone kao motika u Temzi.  Estrelja mu je poklonila čuveni kolač, koji će mu biti neophodan jedino ako želi negde na pučini da stvrdne stolicu (ili da se odbrani od ajkule-istom). Holanđanka je u agoniji pobegla odmah na svoju jahtu kako bi potopila suzama palubu, most i deo svog potona (toliko može da rida). Plava gospođa sa psom odala nam je tajnu da mu je napisala ljubavnu pesmu, koju je u flaši spustila odmah u vodu, ne očekujući da će Đuzepeov propeler istog trenutka da je zakači i smrska na parčiće. Izbegavajući staklene projektile koji su poleteli na sve strane, umesto da stihovi ugreju Đuzepeovo srce oni će još dugo posle nas na dnu slanog korita plašiti ribe. Švajcarac mu je poklonio specijalne firmirane japanke sa printom pokojnog psa Terrija, čija njuška pada na mesto pete u plastičnim papučama, izgleda neprirodno iskežena u zanosu teranja.
Cela marina spava i sve je mirno, osim naših silueta koje se sa uzdignutim dlanovima mačkaju u vodi. Kakav čovek je taj Đuzepe! Ko je on!
Đuzepe tvrdi da svaki prosečan Italijan ako ne priča onda mora da proizvodi kakav takav zvuk prateći sve to sa gestovima dlanova, skupljenih šaka, celih ruku a ponekad i čudnim uvijanjem tela. Baš takav je i naš Đuzepe. Crne kratko podšišane kose sa dubokim zaliscima, tipične građe za italijane i Polo majicom sa obavezno uzdignutom kragnom, povećih i ravnih tabana. Obzirom da nije ovladao ni jednim drugim jezikom kao jezikom čuvenih kancona, često se dešavalo da mu omane pa se obrati Maci u ženskom rodu. Što Maca puno nije ni primećivao, jer je u par navrata pokušao i on da komunicira na italijanskom, pa je jednom prilikom skočivši u hladno more italijanu na bosanskom-san marinskom uzvratio "Akva molto 'ladno, Ja frigo ko penis". Sve nas je obožavao i ogovarao, ali vrlo suptilno, tako da se spretno podvukao pod kožu svima, a najviše švajcarcu vlasniku broda sa imenom pokojnog psa Terry. Bili su brod do broda. Đuzepe negde u prelepoj domovini ima isto tako prelepu ženu i dvoje dece (fotografijama sve dokumentovao). Bio je pravi domaćin i mada se nismo (ovajdili) najeli njegove paste (koju je on nazivao a la dente a mi presnom) i napili dovoljno esspreso kafe, uživali smo svaki dan s njim.
Razmenjivanje telefona ili elektronske adrese uvek urodi plodom-da se niko nikad nikom više ne javi, jer nas život uhvati pod svoje, pa žali Bože vizit karti i posečenog Amazona.
Gledajući ga kako nestaje na pučini, slovenka uzdahnu i reče da se nije ni okrenuo, što je nemačkog kapetana Hanca strašno zbunilo, što bi se okrenuo, treba gledati napred ispred pramca, emocije su mu zadnji put na trenutak bile probuđene kada se rušio Berlinski zid.
Slovenački stjuard filipinac mu je na svoj način uputio želje i molitve za duge i mirne vode, u isto vreme gledajući psa Plave žene, tako da smo pomislili da možda od danas i s njim komunicira.
"Aj bona šta se popišali!" uzviknu Maca. "Čim se razdani vodim vas jarani na izlet sa mojom barkom!"
U trenutku iskrsnu novi zadatak i uzlet za novu avanturu.
Neka Bog čuva kraljicu naših nacvrckanih podanika Jelisavete 2, ali neka čuva i Đuzepea ma gde bio!
Ćao Pepe!

KUD PLOVI OVAJ BROD 5?

ili
Haški proces

Pre nego što se upekao betonski ponton Mola P, moj telefon je užareno urlao negde u kabini. Na godišnjem odmoru nikada se ne javljam iz principa na isti, deveti poziv moje nove, zgodne, sedamdesetogodišnje sekretarice iz Beograda, govorio je da je nešto vrlo važno. Ponuda za posao urednika jednog dnevnog lista, koji redovno čita moj blog, za kolumnu pod nazivom "Putopis"! I pre nego što sam se osvestio, slušam sekretaricu kako mi ponosno objašnjava da je na našem štampaču (koji smo dobili od nekog prijatelja-da bacimo usput) uspešno zamenila ketridž. I da je napokon otvorila nalog na facebook-u ali se i dalje plaši da sve kontroliše CIA. Da mi je zakazala po povratku kardiovaskularni pregled. I šta da odgovori uredniku lista za kolumnu? I...prekid veze.
Kolumna "Putopis"! Istog trenutka mi je kroz glavu prošla misao da jedna moja koleginica već dugi niz godina piše svoje Putopise. To bi bilo pravo svetogrđe da joj ja otimam posao, kada ona u jednoj zemlji u tranziciji jedva sastavlja kraj sa krajem primajući nacionalnu penzijicu kao zasluženi umetnik, podpomognutu apanažama dnevnih listova i drugim, glađu primoranim, estradnim aktivnostima. Pomislih da otrčim do komšinice holanđanke i upitam kako bi Haag rešio ovu otimačinu hleba iz usta, ali odustah. "Među nama" moj stil pisanja ipak nije dorastao jednoj ovakvoj ponudu, te će moji čitaoci i dalje biti osuđeni na hand made Blog. A onda možda jednog dana kada umrem šerpasi će me na svojim plećima izneti do Tibeta kao zaslužnog pisca.
Odmah sam potrčao da podelim ovu vest sa svojim sustanarima, ali tamo se dešavalo nešto mnogo interesantnije. Francuska posada Patrik i Paskal danas su dobili novu uniformu. Pink košulje sa vezenim ružama i army šorceve pripijene uz napumpane butine. Cela marina šljašti od Žan Pol Gotjea. Uniforme, kojima bi pozavidela i Marija Antoaneta (a nije isključeno ni Madonna), su napravljene od specijalnih vlakana da su uvek ispeglane, suše se rekordno i ističu maksimalno. Imaju sedam istih, za svaki dan u nedelji. Maca bosanac je rekao da će ih poubijati ako mu se približe. I slovenački par je pao u iskušenje kupovine s Estreljom. Najpoznatija salata na Molu P je Capresse salata (paradajz, mocarela, bosiljak).  Bosiljak se jede kao na pašnjaku i svi imamo odličnu, zelenu, mirišljavu probavu. Slovenački par odvažio se da kupi ne samo list već celu biljku u saksiji ali dajući predlog da to učine fifti fifti sa Estreljom. Uz precizne evropske zakone da biljka jedan dan bude kod španjolke a jedan kod njih. Zgrožena ovom ponudom Estrelja je sama izdvojila tri eura, dodajući da bi to bilo isto kao kada bi zatražila da podele njihovog stjuarda filipinca! Slovenački par je nakon dugog razmišljanja i kalkulisanja ipak odustao od drugog stabla jer im je najlepši ispred nosa maznula španjolka, pa će nekim briselskim konvencijama u mislima uživati u istom.
Dok uživamo u koloritu rascvetanog Francuskog broda, pitam se nisu li ovi naši "Putopisi" prikladniji za Burdu ili Treće oko, samo nam još horoskop i vremenska prognoza fali.

KUD PLOVI OVAJ BROD 4?

ili
Kad si kupim mali motorin

I ako je današnji dan trebao da bude posvećen našem vlasniku po imenu pokojnog psa Terry, švajcarcu, jer mu je stigao, kao nama infostan u Beograd nov novcijat upakovan skuter na poklon od kompanije, kojoj naplaćaju porez a svakako teško uspeva da preživi kao princ od Monaka, priča je dobila potpuno drugi obrt.
Kada su specijalnom dizalicom opremljenom kao švajcarski nož uzdigli motocikl sposobni muškarci našeg Mola P u nebesa, iz ekološkog pakovanja koje se rastvara u vodi, čemu se slovenački par posebno obradovao, a posle ostatke reciklirao za kompot, Estrelja je izbezumljeno, kao glavna glumica filma "Žene na ivici nervnog sloma" izletela na ponton. Zapalio se brod!
Nemački kapetan Hanc odmah je u svojim štucnama dotrčao i kao jelen uz zvuk praporaca sa tregera, uleteo u dim.
Šta se desilo?
S obzirom da su trojica naših stanara podržavali kao žongleri skuter iznad Terrija, a u međuvremenu se francuska posada Patrik i Pascal, sa ovom pozadinom i isfeniranom kosom fotografisala i pravila nesvakidašnji selfi, situacija je postala prilično dramatična.
Svi smo bili nemoćni, jer smo radovanje uspenja Sv. Motora u raj pauzirali gasnom komorom u kojoj se nalazi niko drugi nego Hanc.
Ali, nemac se i ovog puta izdiže kao Folscwagen iz pepela. Stvar je gotova. Estrelja je nespretno spustila presu za kosu, koja je izazvala blago kovrdžanje persijskog tepiha u brodu njenog gazde. Čim se provetri može na to mesto da spusti saksiju s bosiljkom koji je za malo kupila po pola sa bračnim parom iz Slovenije (o ovome drugi put više), i kao da se ništa nije desilo.
Rasterećeni ovim srećnim obrtom, nastavili smo da delimo zadovoljstvo sa švajcarcem kome se upravo spušta poput svemirskog broda motor na zadnji deo palube.
Bosanac Maca odmah je potrčao da sedne sa svojim masnim dupetom na sedište i simulira vožnju motora uz zvuke an, an, an, samo nama na balkanu poznate.
Plava Gosođa sa psom i engleski par razmenjivali su recepte za engleski puding i "kako se olešiti" pre deset u jutro, krijeći se od slovenačkog stjuarda filipinca, jer su svi umislili da tako prosvećen može da čita misli kada nekog pogleda.
Ispeglana "Karmen" odlučila je da se zabava nastavi na brodu njenog gazde odnosno kod nje, jer je pogled na palubu sa motorom, kao Hrista u Riu, sa njenog balkona najbolji.
Jedini ko je propustio današnje "talasanje" Mola P je holanđanka. Zbog crnih misli oko broda sa emigrantima uzela je duplu dozu antidepresiva i još nekoliko legalnih droga iz domovine, koji su je relaksirale kao kobilu, i tako eutanazinovanu jedva vratili u sadašnjost.
Uz uzdahe oduševljenja, i komentarisanje današnjeg kremiranja Estreljinog tepiha, Đuzepe je očinskim nastupom objasnio da je potrebno više opreza sa aparatima za koje Amiši još dugo neće čuti, što je španjolku razjarilo ponovo kao toreadora, ali vrlo brzo, akupunkturalni prsti filipinca na određenim tačkama njenih stopala, ponovo vratili na kurs nirvane.
"Za motorin, jebo te cuko!" uzviknu Maca, uz čašu aperol špricera, uručeni su nam pokloni: slika pokojnog psa Terija i čokolada Godiva.
Pravac put Casablanka- Švajcarska an, an, an!

KUD PLOVI OVAJ BROD 3?

 ili
STIGO BABO MACAN

Danas je Mol P dobio nove stanare. Uparkirana su tri nova broda.
Prva ih je primetila naša komšinica slovenka, jer svako jutro radi pilates u svom providnom Elan trikou na strunjači istog proizvođača. Bez mnogo talasa sa leve strane uparkirao se Nemački brod iz Hamburga sa kapetanom Hancom. Hanc je snažni, ćelavi, plavooki kapetan. Skokom košute u svojim lederhoznama usidrio je i vezao brod za ponton sa svojih deset prstiju kao da je od papira. Nemci su čudo doviknuo je Đuzepe! Sa desne strane uz muziku glasniju od motora trospratnog broda uparkirao se gost sa zastavom koju nikad niko nije video, pa smo pozvali holanđanku, dete pomorske nacije da ona odgonetne. Prvi put vidi. Svi u čudu! A iz broda trešti nešto nalik na turski pop. Na terasu, veličine fudbalskog terena izlazi vlasnik. Čuvši da je tu gazda, Estrelja je kao razjareni bik istrčala u svoju koridu. Dugokosi i bradati vlasnik nepoznatog broda nas sve odmeri i vikne "Đe ste ba narode, imal' mojih?" Slovenka se odmah spustila u most od užasa da je novi komšija naš bosanac. Pre nego što smo i počeli da se pitamo ko je na trećem brodu, svi smo primetili da francuzi Patrik i Pascal nose ženske papuče. Tačnije nanule sa šnalom. Taj modni iskorak u odnosu na Croks papuče koje su i dalje popularne a u njima noge smrde isto kao i old tajmericama brodaricama, nikog nije ostavio ravnodušno. Isklesani francuzi na svojim negovanim stopalima kremama Loreal nose ove nanule kao po modnoj pisti. Plava gospođa sa psom je prva prasnula u smeh (a holanđanka u plač) od tog nesklada muških stopala i ženskog odevnog predmeta.
Na trećem brodu su emigranti, zaključio je švajcarac, nema šta, tako mi pokojnog Terrija!
Nismo ni stigli da napravimo strategiju kada je na ponton skočio naše gore list Maca bosanac. Ima da se popije kada je on tu, ali bez nemca, oni piju ko smukovu, a posle kada se napiju padnu u depresiju pa izazovu rat. Odmah nam je predstavio svoju (osamnaestogodišnju) ženu zbog koje se Estrelja povukla u kabinu, zapalio cigaretu i krenuo da priča o svom legalnom "biznisu".
Mi sa kurjim očima potopili smo noge u more, slovenka je uspela da napravi špagu, pas Plave gospođe zaskočio je nogu Filipinca, i svi smo nastavili da gledamo u pravcu emigrantskog broda. Na kratko smo razbili monotoniju dok nas sunce ne rasuši. U daljini zvuk nanule koja udara po palubi. Smeh (i jecaj).

KUD PLOVI OVAJ BROD 2?

ili
SAMO SLOGA SRBINA SPAŠAVA!

 
Večeras su igrane uloge Mola P prisustvovale zajedničkoj večeri koju su organizovale naše prve komšije Slovenci. U tom raskošu minimalizma od hrane i potocima vina iz tetrapaka koje je Đuzepe predstavio kao najskuplja na sniženju u lokalnom marketu, razvila se priča na moju inicijativu o našoj čuvenoj kovanici "samo sloga Srbina spašava".
Za pripit engleski bračni par ovo je predstavljalo veliki izazov i sa svojim plemićkim licima tražili su tačan izgovor kovanice ali na engleskom jeziku. Možda bi njima bliže bilo da sam pokrenuo celu priču u smeru "za Kralja i otadžbinu", ali onda bi priča skliznula u podatak da je naš prestonaslednik rođen u Londonu, a da je kvart tokom njegovog rađanja proglašen Kraljevinom Jugoslavijom. Tim svetim rađanjem Mi smo  kao tadašnja velika nacija bili opasni osvajači ostrva!
Plava gospođa sa psom toliko je bila ushićena muškim imenom građana Srbije - Srbin, da je odmah zatražila dozvolu da svog sledećeg psa nazove Srba. Naravno novi pas će sigurno biti mešanac srednjih godina kome dlaka otpada na svakom delu tela. Filipinac stjuard naših domaćina Slovenaca imao je potrebu da pronikne u duhovno značenje reči Srbija, pa tako i značenje reči "sloga" i "spašava". Za njega ova srpska mantra koja se u realnosti pokazala da od sloge i sapsenja zajedničkog nema ništa, i da u stvarnosti jedva čekamo da zabijemo jedni drugima složno nož u leđa, ima tako neprocenjivo uzvišenje do samog spasenje lica svih nacija. Francuska posada Patrik i Paskal, su u oblacima parfema otkrili da nose tange, te da ih jedino složno apelovanje na gazde da im kupi novu unformu može doneti spasenje. Tako utegnuti i našminkani nije im puno stalo gde će se utegnuta neka zemlja negde spasiti. Estrelja ima isti stav u svojoj otadžbini. Svaki deo Španije je na klizavom terenu ali jedno je sigurno svi bi složno da Madrid ostane njihov grad. Za Estrelju to je prvobitno važno zbog frizera i kozmetičara. Onog trenutka kada "stigne" bogati muž, spašena će svet posmatrati iz drugog ugla. Iz nekog skupocenog dupleksa svaki deo sveta izgleda kao kompaktna ujedinjena nacija. Vlasnik broda Terry (gazda pokojnog psa) švajcarac smatra da Srbija treba da se otvori svetskom tržištu i rasproda. Sve što postoji ima cenu, a spasenje je u obrtu kapitala, a gde ima para tu ima i sreće.
Slovenci su bili uzdržani ali sa stavom. Samo svakodnevni predani rad bi nas spasonosno složio. Za tako "veliku" zemlju mora da postoji konkretniji nacionalni radni plan. Hvala Bogu pa su se spasili našeg ujedinjenog kolektivnog stalnog odmora!
Da nam živi, živi rad, čaše u vazduh dok je naš Mol P složan mi smo u blagonaklonom spasenju.
...holanđanka i dalje ne zna koja je razlika između Srbije, Slovenije i Slovačke. Sve je  to isto, i zastave pa čak i imena država. U tom neshvatanju, zajecala je tiho i zapitala se, a gde je taj Sibir?

KUD PLOVI OVAJ BROD?

U našem "malom mistu", ulica P-mol, stvari se odvijaju ustaljeno.
Nakon talasa tropskih žega, danas je prvi vetroviti dan. Svi smo znatno živnuli ovom klimatskom olakšicom. Ovo je idealan dan za jedriličare, isto tako i za motornjake, ali da ostanu vezani u marini i ispuštaju svoje fekalije, bez bojazni da će ih neko primetiti ili taman posla kazniti.
U svojoj jutarnjoj ruti do kraja "ulice" i nazad, prvo koga sam sreo je Plava gospođa sa psom. Pas je poznat po tome što dlaku nema jedino na pegavoj guzi. Nezgodnim sticajem okolnosti slomila je nogu, što uopšte ne remeti njenu teatralnost i kikotanje duž pontona, tako da svi pozdravljamo njen zeleni gips. Engleski par koji nikada ne spava, a isto tako se nikada ni ne trezni, dobio je pojačanje na svojoj jahti, muškarca njihovih godina, srednjih pedesetih, da zajedno u plimama i osekama alkohola uživaju rasterećeni od plemićkih klišea. Đuzepe, italijanski kapetan, i dalje ne napušta svoj brod, tako da ga posmatramo kao majmuna u zološkom vrtu. On je glavna tračara, jer tako izloženom javnosti ne može ništa da promakne sa zaljuljanih pontona. On uvek sve prvi sazna, i uvek obogati priču sa još po nečim. Zahvaljujući njegovoj ljubaznosti a našim oduševljenjem sa Erosom Ramazzotijem, kada gazde napuste brod, uživamo u najlepšim splačinama od vina praveći se da pijemo najskuplja.
Njegove komšije Francuzi, sa beskprekornim osećajem za stil, čak i kada peru svoju jahtu, vode uvek računa da im je uniforma zategnuta na određenom delu tela.
Za razliku od slovenačkog stjuarda Filipinca, kome je bitan samo unutrašnji stil i raspoređenost čakri. S obzirom da je našim komšijama Slovencima moto "rad oslobađa"- nalazi se na pravom mestu.
Estrelju, španjolku, koja izgledom i ponašanjem podseća na jednu od Almodovarovih glumica ništa od ovoga ne dotiče mnogo. Njena jedina "misija" na horizontu plavom je da se dobro uda, i zaboravi sadašnjost. Dok gazde nema ona se ponaša kao da je vlasnica broda na kome radi, a njena bliskost ili sličnost sa našim mentalitetom govori da kod nje uvek možete zamoliti za šećer, luk ili led.
Na kraju tu je i "lokalna" narikača, holanđanka, koja jedva čeka da se nekom neka nezgoda dogodi pa da otrči i isplače talase suza. Pod nezgodom svakako možemo smatrati prelom noge Plave žene sa psom, ali su na suprotnim stranama mola, pa dok bi otrčala do nje, već bi se uplakane oči sasušile na suncu.
Tačan kao švajcarski sat, vlasnik broda Terry (brod se zove po pokojnom psu) nepogrešivo daje znak da je vreme za šampanjac (11 časova pre podne).
Pucanj čepa odzvanja molom P.
Za Terrija i sve nas uz taktove Radojke Šverko: "Kud plovi ovaj brod?",
pozdrav sa Albatrosa.