Jubilej Kraljice Margo

Ne tako davno izvedena je premijera baleta "Kraljica Margo" u koreografiji Krunislava Simića na muziku Gorana Bregovića. Predstava sa velikim potencijalom i siromašnim koreografskim jezikom doživela je svoje 50. -to izvođenje. Po svojoj strukturu ova patetična neoklasična forma baleta doživela je veliki broj igračkih transformacija. U naslovnoj premijernoj ulozi nastupila je primadona beogradskog baleta Duška Dragičević, čija snažna i neobuzdana interpretacija Margo do dana današnjeg nije prevaziđena i više igrana sa tom strašću. Veliki broj solističkih deonica kao i dueta u kombinaciji sa Margo razbijali su samo blagi istupi ansambl deonica koje nikada nisu do kraja precizirane i utanačene koreografski. Bez obzira na manjkavost koreografa u naslovnim ulogama nastupile su još Mila Dragičević koja je svojim načinom igre obrazovala glavni lik na jedan potpuno drugičiji način što se pokazalo kao uspešan iskorak u odnosu na premijernu postavku, Ana Pavlović i Aleksandra Bibić. Za sve četiri Margo ova predstava je pružila svojevrsno unikatno kreiranje lika i svaka od njih iznela je svoju predivnu žensku unutrašnjost. Ne samo da je retkost kada je jedna uloga pruža toliko prostranstva za emociju i pokret u savršenoj simbiozi. Pored Margo u savršenom pomenutom skladu razvija se još jedan lik - La Mol koga su tumačili svako na svoj način Milan Rus i Jovan Veselinović. Za Rusa ovaj lik pružio je još jednu odliku a to je njegov mačoistički personalitet i beskrajnu seksiplinost na sceni, prikriven iskrenom zaljubljenošću i vernosti u svoju ljubav. Jubilej "Kraljice Margo" svakako nosiće obrise premijernih ljubavnika i savršenog sklada strasti i emocija Duške Dragičević i Milana Rusa.

SUPERMARKET

Na uglu ulice Višnjićeve i Strahinjića bana nalazi se klub restoran "Supermarket".
Po samoj lokaciji ovo mesto je magnet za sve znatiželjne avanturiste da leti sede na prelepoj terasi pored koje bruje kolone automobila, a sa zgrade koja se uzdiže preko deset spratova iznad u svakom srećnom trenutku može da vas pogodi nečija pljuvačka ili u boljem slučaju nečije gaće. U koliko vas privlači više ambijentalni provod u unutrašnjosti lokala vas očekuje "ljubazno" osoblje koje sa svojim praktičnim nameštajem : stolovi+stolice može da vam prilagodi smeštaj za veći ili manji broj vašeg društva. Ne treba preskočiti divnu kuhinju čiji mirisi se daleko dublje uvlače od vaše garderobe - u samu vašu kožu, nema sumnje da je kuhinja interesantno koncipirana i delimično ukusna. Sve što je IN to i košta, tako da pored hrane ili pića zavisi od vaše namere, svoj novac možete potrošiti i u online shopu tik pored vas. Ako do sada niste kupili cediljku za rezance u obliku kineskinje ili kasicu "prasicu" u koliko vam je ista prodavačica na putu do kase ne razbije, ovde je pravi raj za nas neobuzdane sa platom ili bez nje...kartice se sve primaju-bez rata. Bez loše namere, "Supermarket" je mesto gde je moje slobodno vreme potpuno okupirano, od blogera do blogera, inernet on line, skupi časopisi i neuzvraćena ljubav prema Dj-u, koji je ovih dana počeo da me "primećuje". U koliko imate slobodnog vremena ili nemate ideju za novi izlazak, "Supermarket" je to mesto, Welcome!

IN MEMORIAM

Zaspao je princ. Vest nas je ošinula posred srca, otišao je zauvek Rade Vučić(61), prvak beogradskog baleta i direktor baleta Pozorišta na Terazijama.
Baletsko obrazovanje stekao je u baletskoj školi "Lujo Davičo" u Beogradu (1962-1965) kod pedagoga Nine Kirsanove, Danice Živanović, Tilke Jakovljević i Mire Nikolić.
Karijeru je započeo u Srpskom Narodnom pozorištu u Novom sadu, a potom je prešao u Narodno pozorište u Beograd gde je 1972. postao prvak baleta. Prefinjene figure, gotovo apolonske pojave Rade Vučić tumačio je celokupne prvačke role. Za to vreme njegova karijera imala je nekoliko prekretnica, svakako da je ostao zapažen kao učesnik Međunarodnog konkursa za mlade igrače u Moskvi(1973), njegov lični interes ostala je matična kuća u Beogradu pa je tako u nekoliko navrata odbijao angažmane van nje. Ostaće poznat po kreaciji Don Hozea u baletu Karmen, gde je svojom poetičnošću i senzibilitetom ostavio veliko nasleđe ne samo u ovoj ulozi nego i velikom broju klasičnog baletskog repertoara.

KOLO-DUŠA SRBIJE!

Na velikoj sceni Sava centra 25. Decembra, 2009-te godine održan je koncert Nacionalnog ansambla "Kolo". Kao jedina ustanova Srbije koja neguje i prezentuje našu umetnost kroz igru, pesmu i običaje. Nije neobično napomenuti da je "Kolo" gostovalo na svim kontinentima, a pozornice poput Metropolitena, Karnegi Hol, Opera u Kelnu, Boljšoj teatar, Opera u Sidneju su samo jedne od prestižnih scena gde su izveli svoje spektakularne koncerte. Večerašnji koncert bio je pravi užitak temperamentnih igrača, čiji je program bio izvedan na visokom profesionalnom nivou. Program je bio sastavljen iz dva dela, u prvom delu pored "Komitskih igara" u koreografiji Mire Sanjine, najupečatljivije su bile "Vlaške igre" u koreografiji Dragomira Vukovića koje su igrači vrlo precizno i poletno odigrali, a publika je svaku promenu formacije pozdravljala aplauzom. Drugi deo bio je potpuno u znaku pevača, a na prvom mestu sjajne Anđelke Petrović. Njena interpretacija ćerke menandžije u "Noć u mehani" interpretirana je snažno i emotivno, a potom su se naizmenično nizale pesme sa juga Srbije. Ansambl "Kolo" je svoj koncert pred 4, 500 hiljade gledalaca završio Igrom i pesmom iz Gornje Pčinje, a publika je u nekoliko navrata vraćala igrače na scenu svojim iskrenim aplauzom.

ANĐEOSKI GLASOVI ZA ZALJUBLJENA SRCA

Vokalni studio i hor "Orfelin" i Kamerni orkestar "Camerata Academica" na čelu sa sjajnom Tamarom Petijević dirigentom održali su Božićni koncert u Sinagogi 23, decembra sa početkom u 20 časova. U okviru programa koncerta izvedene su pažljivo i vrlo upečatljivo božićne pesme evropskih naroda, od kojih svakako najpoznatija Aliluja u slavu G.F.Handel-a. Izuzetno zvučan i stilizovan hor svojim glasovima lagano nas je poveo na put snova, i uzdigao do samih zvezda. Za emotivnije slušaoce praznik ili poklon bilo je izvođenje primadone Senke Nedeljković sopran, koja je svojom pojavom i interpretacijom W.A.Mozart-a Laudate Dominum KV 339 ostavila poseban utisak ali i užitak. Vrlo upečatljivo a opet nesvakidašnje bilo je izvođenje Leganelul lui Jisus rumunske pesme, a za sam kraj vrlo svečane Hallelujah/Aliluja G.F.Handel-a.
Vokalni studio je osnovan 2009. godine na inicijativu dirigentkinje Tamare Petijević, ansambl je u sastavu iskusnih pevača. Orfelin kao metafora - kosmopolitizam u prevodu moderno komuniciranje, prožimanje savremenog i tradicionalnog. Tamara Petijević je potpuno posvećena muzičkoj umetnosti, kao član Filharmonije mladih i Vojvođanske omladinske filharmonije, dugogodišnji član kamernog orkestra "Camerata Academica" kao i profesor muzičke škole "Isidor Bajić" u Novom sadu gde predaje violinu.
Najlepši utisci iz Novog Sada pod zvezde u srca...

PERPETUUM DANCE COMPANY

UK Vuk Karadžić bila je domaćin 04. i 05. decembra Perpetuum Dance kompaniji, koja je predstavom "Životinjska farma" proslavila 10. godina umetničkog rada. Vrlo impresivno prateći rad ove igračke kompanije, moram da podsetim čitaoce da je ovo jedina kompanija u Srbiji koja se kontinuirano bavi igrom, i kao takva zaslužuje velike čestitke za istrajnost u ideji i ljubavi prema plesu. Idejno Perpetuum nikada nije bio siromašan u pogledu svojih kreativnih ideja, problematika više leži u kvalitetu interpertitanja igrača koji su deo ove trupe. Ulaganjem truda u izgradnju svog performansa od početka, deset godina u nazad pa do danas svakako da se vidi transformacija i napredak kako u idejnom tako i igračkom izrazu protagonista. Vrlo odani svom specifičnom pokretu Perpentum predstavljau i u buduće iskrenog predstavnika i nosioca plesnih komada prestonice. Veliki aplauz i čestitke za hrabrost i istrajnost Perpentuumu za još narednih deset.

Profil Foto

Ovih dana na stranicama facebook-а, оsvanule su nove profil fotografije mojih prijatelja, gotovo svako od njih je stavio svoje dete za profil foto. Na trenutak sam pomislio da su to neki moji novi prijatelji, u najboljem slučaju da su se svi podmladili. Ne sumnjivo je da deca svakom roditelju otvaraju novu viziju života, pa je sasvim logično i smerno ponositi se na njih. Vrlo kasno sam dobio svog brata pa sam se u sličnoj situaciji našao, želeo sam da ga svima pokažem, bio sam preponosan(reč zvanično ne postoji). Mada na izgled naivne situacije postavljam sebi pitanje koliko je zaštićena privatnost dece koja se nemoćna nalaze na profil stranicama facebook-a, da li se ona zaista nešto pitaju u čitavoj toj hiper medijskoj reklami. Ko može da ih zaištiti kada su ih roditelji kao u prodavnici stavili na glavnu stranicu najposećenijeg sajta u svetu? Ima li iko privatnost od nas samih, kada smo izložili celom svetu svoje CV-e i privatne fotografije. Možda je sve ovo moj lični strah od razgolićenja, takozvanog reklamoždera od inerneta, ali svakako da ne bih pravio svom detetu profil dok sam nije svestan posledica i odgovornosti. Na kraju moram da priznam da je moja friend list daleko lepša nasmejanim i šarenim glavicama koje krase moju internet stranicu, ali misle li svi ispravno... Kodirajmo se na trenutak!