PARANOJA ŠIK

Premijerno je izveden plesni komad Isidore Stanišić "Paranoja šik" u petak 13. Novembra na sceni BITEF teatra, u okviru projekta osnivanja BITEF dens kompanije. U najnovijem ostvarenju Stanišićka je za svoj novi projekat izabrala temu koja je postala sastavni deo modernog društva, odnosno paranoju kao osobinu pojedinca. Na muziku Anje Đorđević, vrlo ekstremnu u pojedinim sekvencama, četiri igrača postavljena u epicentar društva sučeljavaju se sa različitim situacijama opasnosti društva. U belim kostimima ukomponovanim sa scenografijom iste boje predstavljali su sterilnost i potencijalne kandidate koji su izloženi različitim vrstam opasnosti. Svetlosnim rešenjima "Paranoja šik" nas je upućivala na različite vrste ugroženosti igrača-kandidata-zamorčića u kavezu-laboratoriji. Sama predstava nema plesno razvijanje, osim komplikovanih padajućih pokreta koje su igračice vrlo spretno i uvežbano plasirale, svaka svojim telom, a najveću pažnju svakako da je ostavila Mlica Pišić. Kraj predstave u delu gde se jedna od protagonistkinja interaktivno uključuje sa publikom može se tumačiti na nekoliko načina. Pobeda paranoje, preći granicu straha ili možda... Svakako da je Isidora možda i postigla željeni efekat ostavila nas je u sopstvenoj paranoji traženja odgovora, borbi za mesto u društvu koje svakim danom nameće nove sisteme opreza.

BONET Bitef Teatar

Na sceni Bitef teatra 8. Novembra gostovala je predstava "Bonet", koprodukcija koreografa Maše Kolar, Zorana Markovića i Lea Mujića. Skup nekoliko različitih koreografskih minijatura, sklopljenih u jednu celinu delovali su nedovršeno ali u svakom slučaju savršeno. Odsutnost režije i scenografije, nisu ni najmanje smetali dantemu Kolar-Marković da svoju ekspresiju vrlo interesantnih i raznovrsnih pokreta predstave publici. Svakako da je bio i prepoznatljiv stil Mujića, čije prefinjene linije u kreaciji Kolar-Marković zaista dobijaju svoju novu čitljivost gledaoca i suštinu. Minimalistički pristup tokom izvođenja igračkih partitura presecala je jaka i upečatljiva muzika nekoliko različitih autora. Interesantan pristup u sredini kolaža "Bonet" bio je film koji predstavio igrače pod nazivom "Colour lab", projekcija koja je publici predstavila video koreografiju istog para. Kraj predstave bila je ekscentrična duetska igra kojom su Maša Kolar i Zoran Marković završili svoje veče. Vrlo ineresantno osmišljeno veče predstavili su na svoj uvek poseban i upečatljiv način, a Bitef teatar svakako zavređuje pohvale za ovakve programe. U iščekivanju nove premijere na istoj sceni, pozivamo sve ljubitelje baleta da podrže umetnost i baletski esnaf, te se u buduće potrude i da kupe kartu. Da bi nešto razvijali morali bi delimično i ulagati, činom palaćanja karte pa bilo to i sa popustom simboličnim, dajemo primer drugima da mi jedni druge podržavamo i poštujemo.

EVROPA 2010

Sutra, tačnije u noći između 9. i 10. Novembra navršava se dvadeset godina ujedinjenja jednog, grada, nacije i Evrope. Tog istorijskog dana srušena je gvozdena kapija koja je delila skoro trideset godina Evropu na zapad i istok. Kao očevidac pomenutog zida, tada vrlo mlad nisam razumeo pravu svrhu njegovog postojanja i pored dedinog upečtljivog predavanja iz istorije. Ujednjenjem grada Berlina i Nemačke, prestale su podele i Evropa je postala centar demokratskog modernog društva. Nešto južnije u tom trenutku počele su nove podele i podizanje novih blokova nacionalističkih vladavina. Tako razjedinjeni i ponovo "ograđeni" posmatrali smo slobodu i prednosti jednog društva zatvoreni u svoje podrume. Uvođenje blokada za građane naše zemlje i mučnih putnih dokumenata bez kojih nisi mogao da mrdneš ni na sever ni na jug. Srbija je 5. oktobra 2000. godina izabrala novi put demokratske budućnosti. Ista ona energija koja 89.- te pulsirala u Berlinu probudila se i u nama... Ostao je još jedan zid koji će uskoro biti srušen, a to je skidanje viza za građane naše zemlje i ponižavajuće čekanje ispred konzulata naših komšija. Hrleći ka 01. januaru odnosno 19. decembru sa nestrpljenjem čekam proslavu ponovne slobode i ujedinjenja sa Evropom! Moj šampanjac se hladi a svima Vama želim Srećan povratak u slobodu!

KO TO TAMO PEVA

22.. Decembra navršava se pet godina jedne od najspektakularnijih premijera beogradskog baleta "Ko to tamo peva"u koreografiji Staše Zurovca. Ništa do tada (a ni posle) nije promenilo tokove beogradskog baleta i put kojim će se razvijati jedan novi pokret savremene scene nacionalne kuće. Analizirajući prošlost beogradskog baletskog repertoara, sličan uspeh imao je balet Dimitrija Parlića "Čudesni Mandarin". Ne samo da je balet "Ko to tamo peva" postao jedan novi brend nego su i igrači postali deo javnog debatovanja u širim krugovima. Podela kojom je Zurovac premijerno istupio pred publiku bila je pravi pogodak, te dugim procesom stvaranja predstave ostavio samo najupečatljive umetnike. Tako vođen duetski par Dalija Imanić i Milan Rus, na jučeršnjoj predstavi nisu odstupili ni u najmanjim koracima koje je koreograf postavio pet godina u nazad. Savršeni stil i uvežbanost protagonista jeste činjenica da predstava "Ko to tamo peva" i danas nosi kvalitet kojim je i proslavljena. Ekvivalent svega toga je i dalje pozivanje na festivale širom sveta. Skromni i harizmatični Zurovac takođe neguje emocije da je njegovo baletsko delo na inicijativu tadašnjeg upravnik gospodina Tadića jedno od omiljenih kreacija. U nadi da se u baletu Narodnog pozorišta neće čekati narednih pedeset godina da se ponovo desi buđenje koreografskih ideja pozdravljam svaku kreaciju čija retorika može da se poredi sa večnim "KO TO TAMO PEVA".

Copy - paste

U decemebru 2002. godine premijerno je prikazan film "Moja velika mrsna pravoslavna svadba" ( My Big Fat Greek Wedding), romantična komedija koja se za kratko vreme pokazala kao pravi filmski hit. Glavna protagonistkinja poreklom grkinja, radi u porodičnom restoranu i njena jedina obaveza prema svojoj porodici je više od svega da se uda za Grka. Ceo zaplet filma započinje kada se mlada Tula zaljubljuje u mladog profesora koji naravno nije Grk.
Ovaj film se u novijoj američkoj kinematografiji nisko budžetnih filmova karakteriše za jedan od najuspešnijih u celoj istoriji filma. Zaradio je preko 169 miliona dolara a nekoliko nedelja je držao prvo mesto najgledanijih filmova.
Ovih dana u bioskopima pojavio se novi film iz iste produkcije pod nazivom "Moja velika grčka avantura" (My life in ruins http://www.youtube.com/watch?v=AkRMBRxC_Gk). Nešto malo drugačije dramaturške radnje ali vrlo slične prvom filmu. Ova romantična komedija u nešto kraćem trajanju takođe se bavi mladom grkinjom Georgiom koja svoj novi početak vidi u povratku u domovinu i zaposlenjem kao turistički vodič.
Kada jedan film ostavi tako dobar utisak kod gledalaca uvek se javi želja za nastavkom, što se u većini slučajeva kasnije pokaže kao loš izbor (ne računajući osnovnu lektiru filmova 007, Kum, Odiseja, Ajkula itd.). Pomno prateći novi film "Moja velika grčka avantura", gledalac je rasterećen sa već predpostavljenim zapletom, koji svakako upotpunjuju romantični kadrovi Grčke i muzika koja nas uvek seti na sunčane dane godišnjeg odmora...

La Capinera

Jedna od retkih predstava koja je podigla nivo baletske svesti kao i kvaliteta jeste predstava koje više nema na redovnom reportoaru.
La Capinera je u prvom planu istakla dva vrsna umetnika Ašhen Ataljanc i Milana Rusa, sebično bi bilo nepomenuti i dva igrača koja se su se isto tako istakla a to su upečatljiva Danica Arapović i markantni Milan Gromilić. Nikako iza njih nisu zaostajali članovi ansambl baleta Pozorišta na Terazijama. Na svojoj proslavi 20. godina umetničkog rada Ašhen Ataljanc je prezentovala sjajnu tehniku modernog pravca, a svojim telom i sposobnošću te virtuoznošću pokreta potpuno prevazišla do tada sve naše pojmove poznavanja savremene igre. Vrlo dominantan bio je i Milan Rus u svom nesvakidašnjem preseku, svojevrsnom zenitu, negde između dečaka i potpuno zrelog muškarca. Svojim psihološko dubokim duetima koji su postavljani po principu najpreciznije geometrije ostavili su duboki utisak do dana današnjeg. Nesvakidašnje otkriće baleta "La Capinera" bio je svakako Milan Gromilić. Njegove deonice bazirane na mačoističkim temeljima odigrani su spretno i neponovljivo. Za Danicu Arapović ovo je bila još jedna stepenica više u njenoj bogatoj interpretatorskoj karijeri. Za nas ljubitelje i poznavaoce ove karakteristične umetnice ova uloga je odigrana duboko potresno i potpuno samo njoj pripadajuće. Ansambl balet potpuno mlad i prelep, kao deo jedne od stranih evropskih trupa, vrlo pristojno uvežban i precizan. Ipak veče je ostalo u znaku jedne od najvećih baletskih umetnika Srbije, Ašhen Ataljanc, takoreći njen umetnički put imao je nekoliko velikih preseka a svaki upamćen kao vrhunac profesionalnog rejtinga. Nama u kojima tinja želja za još kojom Capinerom ostaje uteha da smo bili deo jednog divnog proizvoda, preplitanja genijalnih tela, maštovitosti i ne prevaziđene gracioznosti... Tada i možda... Nadajmo se nekad!

PROMENA WEB ADRESE

Obaveštavam Vas da je nova adresa našeg bloga
aleksandar-sasa-ilic.blogspot.com umesto stare baletfrida.blogspot.com,
zahvaljujem Vam se na praćenju bloga,
srdačno
Aleksandar Ilić