U slavu života

Narodno pozorište u Beogradu poverenje je poklonilo dvojici mladih koreografa - Zoranu Markoviću, slobodnom umetniku, koreografu i pedagogu, koji je sa Mašom Kolar pripremio dvadesetominutni „Interval“ - balet na muziku Lajka Feliksa i Aleksandru Iliću, solisti Baleta Narodnog pozorišta, za četrdesetominutni balet „Viva la vida“ inspirisan životom i slikama Fride Kalo.
Obe premijere predstavile su igrače u sjajnom svetlu. Nabijeni energijom, poletom, savremenim pokretom koji konačno „okreće list“ i raskida sa neoklasikom - igrači su isprovocirali burne i dugotrajne aplauze publike. Pokazali su se dostojni svake svetske scene i(li) festivala na koje Balet Narodnog pozorišta sve ređe odlazi.
„Interval“ sa osam izvođača ipak je u prvi plan izbacio solistkinju Tamaru Ivanović. Zablistala je u novom svetlu i pokazala kakav repertoar odgovara njenom temperamentu. Ipak, oni koji su nedavno u okviru Beogradskog festivala igre videli nastup Kulberg baleta iz Švedske - na (istu) muziku Lajka Feliksa, sa skoro identičnim kostimima - mogli su da pronađu i analogiju Markovićeve sa koreografijom Johana Ingera. I, koliko god je logično da se koreograf na početku karijere osloni na slavni uzor ostaje pitanje gde je granica originalnosti.
Aleksandar Ilić je pred sebe postavio složeniji zadatak. Izbegavši narativnost uspeo je da dinamični i dramatični život Fride Kalo pretvori u poemu o životu i hrabrosti uopšte. Odličan ansambl, u kome su svi imali podjednako važne zadatke, atmosferom je dočarao univerzalnu priču, ali sugerisao i slikarstvo slavne Meksikanke. Koreografski dosledno ispisan omaž jednom životu, Ilića je predstavio kao inventivnog stvaraoca. Ali, i više od toga - kao talentovanog umetnika predstavio ga je duh koji je uneo u „Viva la vida“: osećanja koja su oscilirala od bola (Milan Rus), preko očajanja (Olga Olćan) do parodije (Svetozar Adamović) i smeha. Humor kojim je predstava zračila ni u jedom momentu nije „skliznuo“ u kerefeku i jeftinu dosetku.
Pokazalo se da je i bez velikih sredstava moguće prirediti odlično pozorišno veče - možda baš onda kad se osloni na mlade stvaraoce.
http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=12&status=jedna&vest=144565&title_add=U%20slavu%20%C5%BEivota

ИНТЕРВАЛ / ВИВА ЛА ВИДА!

PREMIJERNA PODELA

Adamović Svetozar
Jević Milica
Rus Milan
Pingović Tamara
Begojev Jovica
Kozomara Ivana
Krluč Nikica
Ivančević Ana
Kecman Miloš
Ninković Sanja
Stanić Goran
Đorđević Dušanka
Stanković Nebojša
Bezmarević Milica
Stefanović Mihajlo
Olćan Olga
Radonjić Čedomir
Čupković Igor

Polazak na scenu

Danima se već pitam kako će izgledati prva scenska proba, da li će biti većih košmara nego onih u sali...Koliko će biti efektne animacije koje prate celu priči....i još mnoga druga pitanja, bilo kako mi smo u sredu na sceni....

Belgrade Dance festival the End

...Zadnja dva dana nekoliko sličnih tema se debatuje, postoji li mogućnost da dva naučnika kad rade na istoj istraživačkoj studiji, sa potpuno sličnim podacima dođu gotovo do istih matematičkih rešanja, a dijagrami se razlikuju samo u boji i zaključcima. Po meni postoji, bez mogućnosti plagiranja jednih drugih postoji, stvar je samo da su ideje koliko god ne presušne ponovljive i moguće iste na različitim mestima u različitom vremenskom "Intervalu"...

Između koraka

Ne postoje male i velike koreografske deonice, sve je stvar dakle manje više interpretacije... Razmišljajući koliko je ljudi proniklo u Meksiko te mentalitet same igre koja oslikava područje već pomenute zemlje, razmišljam da li je trebalo sastaviti ansambl sa toliko ljudi za predstavu "Viva la Vida"..... 29. april, je velika proba za svakog od nas i u igračkom i u koreografskoj postavci..

Suština je ista, "Viva la vida" ili "Živela igra"......na kraju krajeva....

Više od igre

Baveći se intezivno koreografskim pravcima zadnjih nekoliko meseci, beogradski dance festivala nesumnjivo potvrđuje tezu da moderna igra i njen intezitet je u tolikoj meri ispred (ili iza) naših vidika da se suočavamo samo sa jednom dozom neodobravnja iste. Proporcija kostima i dekora, te igračke čiste i svedene oštre koreografije očistila je sve nepotrebne ukrase kojima se koreografi sa našeg podneblja i dalje bave. Idejna rešenja nisu inovativna, ali svakako jesu šokantna u smislu priznanja da su već viđena a tako dobro obnovljena... Čitava ova priča ima dozu samoopravdanja za koreografiju "Viva la vida" koja će svakako biti daleko sa svojom saputnicom "Interval" iza svetskog koncepta moderne igre, ali stvari su u toj meri na boljem putu jer se publika zajedno sa igračima osvešćuje i stavlja na put proučavanja eksperimenata koji će jednog dana pokazati da li su budućnost igre ili faza pred nova iskušenja.