Balet od skica Džoja Ratković-Gavela

Veliki broj umetnika priznaje da je baletska umetnost koliko god bila inspirativna, vizuelno čista i opipljiva izuzetno nepristupačna kada je navedene opise u originalu potrebno preneti na platno, televiziju ili skulpturu. Ne polazi svakom za rukom da svoje slike tako proživi da svaki pokret, gest ili izraz deluje na trenutak pulsirajuće i stvarno. Džoja Ratković svojim slikama pastelnih nijansi oživljama svaki delić tako da deluju čarobno i razigrano. Njeno oduševljenje za pokret baletskih igrača istinski je prenelo sve one tajne koje sam igrač može da pozna. Uglavno ulja na platnu, nastali su iz milionskih skica koje je Džoja pravila posmatrajući veliki broj baletskih predstava, proba kao i samih vežbi baletskih igrača. Nije mali broj slikara koji su svoju inspiraciju pronašli u baletu, slavni Edgar Dega je verovatno najpoznatiji. Džoja je umetnik sa prepoznatljivim indetitetom tako da njena sličnost ne postoji ni sa jednim od velikana, što potvrđuje njenu originalnost i njen put. Izložba "Balet od skice do slike" otvorena je u New Moment Galeriji Ideja Hilandaska 14, uz kratak govor Jovana Ćirilova, potpuno užitak doprineli su šarmantni solisti beogradskog baleta Ivana Kozomara i Miloš Isailović sa plesnim komadom "Lisabonska priča".

VARIJACIJE F. ADO MOLU

Na sceni Hrvatskog Narodnog Kazališta premijerno je izvedena baletska predstava na fado muziku u koreografiji Huga Viere "Varijacije u F. ado molu". Portugalski igrač i koreograf spada u red mlađih ali vrlo uspešnih i interesantnih koreografa. Njegova predstava na prvi utisak ne nosi duh Portugala, već jednu određenu distancu i sterilnost koja ni najmanje nije išla na štetu vrlo rasplesanih igrača(Edina Pličanić, Mirna Sporiš, Olja Jovanović-Zurovac,Mihaela Devald, Pavla Mikolavčić, Petra Vargović, Ksenija Krutova, Sabrina Feichter, Natalia Horsnell, Yuka Ebihara, Marija Brešćanović, George Stanciu, Daniil Yastrebov, Dan Rus,
Eugen Dobrescu, Benjamin Duran, Arcadie Belenco), koji su svojim mekim pokretom i na trenutke emotivnom igrom zašli dublje u samu srž čovekove patnje, ljubavi i tuge. Kostimski vrlo ne inventivno rešeni, prikrili su sve one manjkavosti koje gledalac-oko može da primeti, a na korist samog pokreta dobili su u jačini i jedno i drugo. Pored same igre, na drugom mestu (šta više prvom) odigrala je sama scenografija. D.Jeričević je vrlo inovativnom scenografskim rešenjem (limene konstrukcije koja tokom igre menja svoje oblike uz učešće igrača) podignut maksimalni doživljaj cele predstave. Muzika je bez obzira na trenutke monotona imala i svoje svetlosne sekvence, pogotove one koje je uživo izvodila sjajna fado pevačica Jelena Radan. Njen glas je bio savršen prikaz fado muzike kao i njeno dramsko učešće u igri. Za sve ljubitelje fada, ova predstava predstavlja svojevrsno putovanje dalje od samog Zagreba, negde do Alfame, a vrlo precizni igrači u skladnom odnosu, divnih figura, besprekorne čistoće podsetiće vas koliko je lepota igre prijatna kako za oči tako još dalje/dublje za srce i dušu. Obrigado!

MIRIS CIMETA Gaj Vajcman

Bitef tetar premijerno će predstaviti publici 3. Marta premijeru "Miris cimeta"*, srpskoj publici već poznatog koreografa Gaj Vajcmana(Guy Weizman) i Roni Havera(Roni Haver). Koncept predstave zasniva se na večnom traganju za ljubavlju, kroz prizmu posmatranja u rasponu od strasti, nežnosti do otuđenja, mržnje i agresije. Predstava se na prvom mestu temelji Solomonovom "Pesmom nad pesmama", poetičnom i van vremenskom poemom iz Biblije, koja se tumači individualno i ostavlja prostor za neprekidno preispitivanje i iznalaženje značenja.
U prvom planu, sa interesantnim i vrlo futurističkim svetlosnim rešenjima nalaze se igrači i to u raspodeli troje na troje. Jević Milica i njen partner Nikola Tomašević sjajnom uigranošću uvode nas u sam početak predstave, ne bacajući ni jednog trenutka senku na Milicu Pisić, Nevenu Jovanović, Nemanju Naumovskog i Luku Lukića, nešto kasnije Sanju Ninković. Prepoznavajući od prvog trenutka koreografski rukopis Gaj & Roni, deonice su složene u nekoli delova tako da se u isto vreme prepliću sola sa duetima, triom i tako u nedogled sličnih kombinacija sa spektakularnim akrobatskim podrškama, dubokim unutrašnjim izrazom(na koji je koreograf posebno upućivao igrače), scene uplivavaju jedna u drugi bez i jednog trenutka praznog hoda, monotonih scenskih mizanscena ili pauza. Nabijana emocijama ali i humorom "Miris cimeta" ni jednog trenutka ne prestaje sa agresivnom angažmanom igrača na sceni, a preciznost i uvežbanost nije potrebno dodatno pojasniti, jednostavno bili su spektakularni. Dramski izraz protagonista obiluju velikim brojem scena gde igrači imaju zadatke sa izvođenjem stihova, međusobnim dijalogom itd. Ničeg nije bilo previše u predstavi Vajcmana, od kostima do dekora, muzičkih deonica ili igre. Za solistkinje Narodnog pozorišta Ninkovićku i Jevićku projekat u BITEF-u doneo je svojevrsno potpuno zaokruženje kao umetnike, pogotovo u tehničkom smislu, glumačkom izrazu, i neobičnom transformacjom tokom cele predstave pogotovo kod sjajne Milice Jević. Ni ostatak igračkog tima nije bio u zaostatku, tako da su Milica Pisić i Nevena Jovanović sjajna budućnost beogradske moderne scene. Za baletsku publiku Nikola Tomašević predstavlja jedno prijatno iznenađenje, Nemanja Naumovski igrač iz Teatra sa Terazija već publici poznat, i novo angažovani Luka Lukić su takođe nametnuli svako svoj talenat i jedinstven scenski izraz. Asistent koreografa Dunja Jocić nije imala razloga da sumnja u uspeh predstave, tako da je svojom disciplinom nametnula jedan neobičan-drugačiji sistem rada, uz asistenciju pedagoga Marije Janković. Za kraj pristrasan i nediskretan poziv da pogledate ovo delo, bez obzira na vaš senzibilitet predstava vas neće napuštati ni dan posle gledanje, tako da ćete morati da se vratite još po neki put, na posletku kao i ja.