ili
Non, Je Ne Regrette Rien
Hanc je svoje jutrošnje isplovljavanje morao da odloži i pomeri za drugi dan. Senzori zadnje palube koje podižu velika vrata i otvaraju prostrani bunker u kome su smeštene kabine za (mučenje) posadu, pomoćni čamac i skuter (i tenk), otkazali su poslušnosti i moraju da se zamene. Ovo je pogotovo opasno kada se snažni brod nađe na otvorenom moru, pa voda može da šljusne u potpalublje. Dok ne stigne novi muwengledamsenzorungblajben rezervni deo iz četvrtog rajha, luftvave će da pričeka svoje isplovljavanje. Umesto "Achtung, achutung" Molom P razlegao se "Allez, nous alons voyager, vitte, vitte!", francuska posada u ponoć (po lokalnom vremenu) najavila je svoj odlazak.
Površine
njihovog broda visokog su sjaja, pa da ne bi ostavljali tragove prstiju a
u Macinom slučaju tragove orangutanskih stopala, stomaka i dlaka, petit
plaisir u stilu Versaja biće održan na kraju pontona s pogledom na
obalu preko puta.
Tri okrugla stola, prekrivena stoljnjacima
boje žada, čašama od kristala, hladnim predjelom fois gras comme amuse
le bouch, postavljeni su na samu ivicu mola. "Vid bona erotike" rekao je
Maca. Svi smo došli obučeni kao za bal, osim Mace koji je došao u
dresu. Holanđanka je preko glave stavila svilenkasti zar, Plava gospođa
sa psom imala je crne pantalone i sako, a Nanc na zepraoešćenje svih
smoking (što je bosanca izazvalo da mu celo veče dobacuje "konobar,
konobar-a to si ti švabo, ja opet pobrko).
Lagani vetrić
prenosio je taktove "la vie en rose" u izvođenju Edit Piaf, a nebo je
bilo prošarano bojama duge. Domaćini večeri su se nešto kasnije pojavili
u belim elegantnim odelima sa mornarskim kapama i po jednom minđušom na
klips. Ograničena serija penušavog
napitka Udovice Cliquot, otvorena je i nasuta u čaše koji su na dnu
imali zlatne jestiv listiće. Plava gospođa sa psom je izjavila "Ljudi
moji, pa mi smo mrtvi", na šta je holanđanka kroz zube dodala da će
svakako u raju gospođa sa psom po pročanstvu uskoro tamo i biti.
Francuzi su nas sve zamolili za par oproštajnih reči, a potom da svi
ispijemo penušavac do dna. Izgovarane reči su: da su lepi, vredni
(Hanc), lepi, vaspitani (holanđanka), pouzdani (švajcarac), lepi,
kraljevski primerci (englezi), zabavni (Plava gospođa sa psom), lepi,
lepi, lepi. Maca osta za kraj, pa uze čašu i zamoli za pažnju: "Dragi
homosi, vi bolan što ne znam šta ste ba, bili ste ovih meseca dana naši a
mi vaši. Sve ovo je ljepo što ste za nas raju pripremli, da budem
kulturniji pravi pederaj. Živjeli, jebo vas ja".
Kazaljke sam što se nisu poklopile.
Nakon
ni malo ni previše francuskog dvorskig sjaja, društvo ih je do same
palube ispratilo. Hanc je jednom rukom uneo stolove, švajcarac im je
uručio Terry suvenire, vreme je da se i poslednji konopac odveže i
oslobodi naše francuze. Maca je zapevao stihove pesme ne klepeći
nanulama, i dobacio im otkačeni kanap. Aurevoir!
Francuski
brod otplovio je, ostavljajući za sobom mirisni maestral (koji će ako
budemo imali sreće zaplahnuti i našu govnjivu i napaćenu marinu) za
romantični Marsej, gde će sačekati svog vlasnika da se ukrca sa bezbroj
(oblika i veličina) Louis Viton kofera.
Ako jednog dana
osetite snažno pokretanje feromona, a zatim u blizini dva francuza
odevena po od haute couture, znajte Patrick i Pascal su uplovili.
Dok su elegantno svojom jahtom uljano more sekli, Maca je dodao:
"Kao francuski špijuni na štiklama su isplovili".